Српски технички лист — додатак

Ред: ХЛХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

Стр. 5

ваздуха по Линдеовом начину сл. 2. Шмрк компресор «

за производњу течног представљена је на или

креће парна машина.

"| | г

ОМ Сп.

конструисани су доцније разни апарати за произвобење течнога ваздуха. Међу њима је најпотпунији апарат који је 1902. конструисао Клод (Овотсез Сјашдае), код кога се ваздух, излазећи из вентила ђ не шири сасвим слободно као у Линдеовом апарату већ врши известан спољашњи рад услед чега се јаче хлади. По тој методи, нису потребни онако велики притисци од 200 атмосфера као код Линдеовог апарата јер је довољно да се ваздух сабија највише до 40 атмосфера. Овим се новим апаратом производи од прилике један литар течнога ваздуха снагом од јед-

По методи Линдеовој

нег парног коња на сахат. На тај начин можемо оценити непосредно коштање једног литра течног ваздуха, Ако узмемо да једна парна машина троши 3 килогр. угљена на парнсг коња и на сахат, онда при цени од 30 дин. 1000 килогр. угљена, један литар течног ваздуха кошта од прилике 0:10 дин, наравно не водећи рачуна о другим споредним трошковима.

ЈП.

1. Пошто смо се упознали с методама којима се производе врло ниске температуре неопходно потребн о за конданзовање гасова који се тешко претварају у течност као и с методима како се специјално добија течан ваздух, да видимо какве су обобиче течнога ваздуха као и примене које постићи.

Кад отворимо славину на Линдеовом апарату и пустимо да течан ваздух тече у какав суд напр.у стаклену чашу, приметићемо да поједине капи течног ваздуха неће нагло испарити као што би се могло очекивати, дакле неће експлодирати, већ ће као капи ма

до какве друге течности пасти на дно суда. Прве капи течнога ваздуха које падну на дно чаше понашаће се

се течним ваздухом могу

онако исто као што се понашају капи воде кад падну на усијану металну плочу, т.ј. јуриће по дну чаше на једну и другу страну, не квасећи дно чаше; при том ћемо још чути познато карактеристично цврчање уз поступно и лагано испаравање капи течнога ваздуха док сасвим не испари. Кад још више течнога ваздуха пустимо у чашу, (сл, 3.) цврчање и испаравање у почетку биће много јаче, јер је сада течан ваздух оквасио чашу, али ју је у исти мах и охладио до своје ниске температуре. Течност ће сада спорије испарзвати док сва не испари. По чаши ће се међутим с поља ухватити прилично дебела кора леда од водене паре и угљене киселине којих има у (Олина, ваздуху и које се у додиру с чашом конданзују и одмах смрзавају. Најчешће чаша охлађена до тако ниске температуре прсне и разбије се.

Кад се течан ваздух, просипа по столу или поду (сл. 4) те се на тај начин може јако да растури и да већом површином дође у додир с топлијом околином његово је испаравање много брже; при том се чује онакво исто цврчање као кад усијано гвожђе замочимо у воду.

Такво брзо испаравање течног ваздуха прати више или густ бео дим који је још гушћи кад на њ дувамо.

мање

Тај дим и ако изгледа из далека као воврло је хладан и долази од смрзнуте во-

дена пара,

дене паре и угљене кисе. лине из ваздуха.

2. Прво питање, које нам се само собом поставља ово је: зашто течан ваздух дошав у слободу не експлодира т.ј. зашто нагло не испграваг — Ваздух се не одржава у течном стању у Линдеовом апарату у след високог притиска, (јер је у њему био под притиском од 16 атмосф. што свакако у овим триликама није висок притисак) већ у главноме услед врло ни-

ске температуре. Кад ма каква течност испарава, видели смо, она троши за своје испаравање извесну ко.

личину топлоте. Ако у околини, у којој се течност налази има онолико топлоте колико јој је потребно да сва испари, она ће заиста одмах т.ј. нагло, експлозивно и испарити, али ако толико топлоте нема, она мери, у којој јој топлота са стране придолази. Тако исто бива и с течним вазду-

хом. Прве слободне капи течнога ваздуха узму из околног гасног ваздуха потребну топлоту за испаравање

али те топлоте нема у оноликој

ће испаравати у оној

мери колико је потребно да све капа испаре и за то оне испаравају