Српски технички лист — додатак
Стр. 6.
полако т.ј. у оној само мери у колико могу топлоте из околине узети. Пошто је гасни ваздух који капи течнога ваздуха омотава у исти мах и хрђав топлоноша, то нове количине топлоте, крсз гасни ваздух придолазе врло споро због чега и испаравање течног ваздуха бива споро. Кад би поједине капи течнога ваздуха падале кроз врео, усијан ваздух, оне би већ у путу док стигну до“дна чаше испариле јер би на свом путу нашле довољно топлоте га своје испаравање.
Да објаснимо ову ствар која је врло важна и на други начин. Ваздух прелази у течност на температури од —
140% и под притиском од 40 атмосф. Кад би ваздух
охладили на —- 150'%, могли би смо га претворити у течност притиском од 30 атм. тако да кад се ваздух охлади до — 190", он би се конданзовао и под обич-
ним притиском. На тој ниској температури од — 1909 течан ваздух кључа под обичним притиском, т.ј. прелази из течног стања у гасно, онако исто као што вода на обичном притиску кључа на 1009. И као год што врела вода од 100% унесена у огњиште од 10009 не експлодира т.ј. не испари нагло од један пут већ само брже кључа не загревајући се никако изнад 100% исто тако ни течан ваздух налазећи се на обичној температури, т.ј. у околини која је за 200" топлија
од њега не може нагло да испари већ испарава по- '
ступно остајући непрестано на темгератури од — 19009,
Према томе течан ваздух остављен самом себи на слободном ваздуху и обичној температури испараваће брже или спорије према томе колико му топлоте из околине придолази, али то испаравање не може бити нагло, експлозивно, пошто велике количине топлоте,
потребне за тако нагло испаравање не може из околине добити.
3. Кад течан ваздух држимо у обичној стакленој или металној чаши, или суду, испаравање је прилично брзо јер кроз дуварове чаше придолазе из околине нове количине топлоте — у колико не смета она ледена кора по спољашњем дувару чаше — које помажу испаравању течног ваздуха. Ово се од прилике дешава на исти начин као што вода у неком суду над ватром у толико брже испарава у колико је ватра јача и у колико топлота брже продире кроз дуварове суда у коме је вода. Због тога се течан ваздух не држи у обичним судовнма стакленим или металним с простим
дуварима већ се за што дуже чување течног ваздуха |
употребљавају стаклени судови с двогубим дуварима (Сл. 5). Шта више да би се продирање топлоте са стране кроз ове двогубе дуварове још више отежало, из простора који остане између оба дувара суда сасвим се исцрпи ваздух јер се кроз тако испражњен простор топлота 20 до 25 пута спсрије простире него кроз ваздух под обичним притиском. А да
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“
_ Год. Х1ТХ.
би кроз те двогубе дуваре прошло што мање и зрачне топлоте, дуварови суда се превуку врло танким слојем живе или сребра те постану огледаласти, јер се зна да кроз огледаласте површине зрачна топлота врло спабо пролази. На тај начин топлота ма у ком облику може врло слабо кроз дуварове суда проћи те дакле не може потпомагати знатно испаравање течног ваздуха кроз дуварове суда у коме се налази.
Главно испаравање течног ваздуха у суду врши се према томе по површини, т.ј. онде где се течан ваздух додирује с гасним ваздухом, јер се суд у коме се течан ваздух налази мора држати отворен; он се не сме затворити. Кад би се суд затворио, напон гасног ваздуха који испаравањем течнога ваздуха постаје, био би толики да би суд разбио.
Али и кад би суд био тако јаких дуварова да рздржи врло јаке притиске ипакћсе ваздух у затвореном суду не би могао одржати у течном стању сем ако би: се чувао на температури нижој од — 1400. Јер док је ваздух у отвореном суду, у њему се због испаравања одржаза стално његова температура кључања од. —- 190%, Кад се суд затвори и испаравање спречи, те-
чан ће се ваздух загревати на —- 180% — 1700 ит.Д. док не достигне температуру — 1460, која је, као што смо видели, критичка температура његова. Изнад те
температуре, дакле на пр. на — 139 ваздух не може Више остати у течном стању па ма колики притисак употребили; то значи, ваздух ће цео испарити и прећи у гасно стање развијајући огроман притисак од 800 атмосфзра у суду у коме се налази. Суд је сада постао једна врста бомбе с јако сабијеним ваздухом у њему нема ни капи течног ваздуха.
Пошто је испаривање течног ваздуха кад се чува У судовима с двогубим дуваровима (као што је горе речено) врло споро, то се течан ваздух и у отвореним судовима може прилично дуго одржати. У једноме суду од пет литара остало је мало течног ваздуха двадесет и осам дана после пуњења. Шта више у тако отвореним судовима може се ваздух и жељезницом на краћа растојања преносити.
4. Кад се течан ваздух из апарата за конданзовање оточи изгледа мутан и беличаст као млеко. То долази од смрзнуте угљене киселине које увек у ваздуху има и која се с њим заједно хлади, конданзује и мрзне. Често та смрзнута угљена киселина запуши поједине узане цеви и пролазе на апаратима за конданзовање ваздуха. Кад се међу тим такав течан ваздух процеди, филтрује кроз хартију, онда се добија чист течан ваздух и бистар од прилике кзо вода са слабом Плавкастом ниансом.
5 Кад се на овај начин течан ваздух ослободи угљене киселине онда у њему остане кисеоник и азот, који у познатој размери (СЉ кисеоника и 45 азота) сачињавају ваздух у гасном стању. Међу тим та разМера не остаје иста у течном ваздуху јер течан ваздух има знатно више кисеоника но азота. То значи да у течном ваздуху, упоређен према гасном нема оне количине азота која се у гасном _ ваздуху налази, наравно, кад се ваздух конданзује на горе описани начин или кад се течан ваздух дуже време
аги