Српски технички лист — додатак

Стр. 18

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ. _

раним бетонским огртачем, који нема никакве статичке вредности. Шупљине су испуњене мршавим бетоном, да би стуб имао потребну тежину за стабилност. Сл. 68. и 60. представљају стуб моста преко реке Изара код Минхена.

Ако би наступила бојазан, да ће вода речне стубове подлокавати, онда се препоручује набацај од крупног камена. Корисна је и армирана бетонска пилотажа, нарочито онда, када је чврсто земљиште дубоко. Арматуру појединих шипова треба као у сл.71. и 72. у бетонској маси стуба укотвити. —

У сл. 73. и 74. израђен је речни стуб, једног Енебиковог моста, из три набијена армирана бетонска шипа, који су са једном попречном гредом чврсто спојени са мостовским патосом. Пошто овакав јарам није у стању, да пренесе веће силеу подужном правцу моста, то се мора целокупни хоризонтални потисак да пренесе на обалне стубове. То важи и за јарам у сл. 75. до 77. Осам јаких побивених армираних бетонских шипова носе речни стуб. У висини воденог огледала ови су шипови међу собом повезани хоризонталним гредама, у којима је извршено спајање продужења шипова. И код њих се мора целокупни хоризонтални потисак пренети на обалне стубове.

Услед загревања и расхлађивања армирани се сводови издужују односно скупљају, што се примећује у подизању односно снижавању темена. Пошто су за еластичне узидане сводове потребни крути и непомерљиви ослонци, то би се, при свакој дужној промени свода, у његовом темену и на ос лонцима појављивала сувишна напрезања или чак и пуцање самога свода. Најбоље и најпростије срество за спречавање таквих појава јесте уметање дилатационих фуга, које се наравно могу само тамо предвидети, где не могу у статичком погледу бити штетне по саму конструкцију. Да би се спречило нагомилавање песка и тврдог материјала и одвела вода, морају се ове фуге добро покрити. Сл. 78. показује покривање фуге са цинк-блехом, а сл. 79. покривање са уметком од јаког цинк-блеха и заливањем фуге гудроном.

4) Утврђивање испуштених бетонских квадера. Најпростији начин показују сл. 80. и 81 Код једног моста пешачке су стазе, као у сл. 82, испуштене за 35 см. изван сводаи саграђене одармираних и укотвљених плоча. У сл. 88 и 84 је консолно камење армирано са по 3 округла гвожђа од "10м.м. пречника и то тако, да два од ових гвожђа стоје напољу, да би се по намештању консолног камења, могле оне испуштене шипке са оградом уједно избетонирати.

Ако би се хтела и ограда такође да изради од армираног бетона, онда се препоручује, да се ограда не бетонира једновремено са лучним надзидком, јер се доцније могу лако појавити пукотине. Треба оставити, да се лук и надзидак потпуно стврдну па по томе тек намештати ограду.

Чешће су ограде на речним мостовима тако удешаване, да се могу при великом водостању скидати, да не би давале отпора таласима. У обичним случајевима ми ћемо се задовољити ипак са уобичајеним конструкцијама ограда од вештачког и природног камена, ковног и ливеног гвожђа.

Нарочиту пажњу треба обратити и на одвођење воде са мостова, јер продирућа вода може бетон да обоји прљавштином.

П. Сводови са витком арматуром.

1) Систем Мотек-ов Ови су сводови израђени на принципу, да уметнуте гвоздене шипке у масу бетона примају на себе напрезања од истезања. Опитима је утврђено, да је адхезија гвожђа и бетона потпуна и да при подужним променама не наступа никакво смицање. Дакле за оба материјала морају специфична напрезања бити једнака. Ови су сводови изведени 1886. год. и од тога су доба разгранато примењени за веће и мање распоне. Однос распона према стрелици износио је 6710. Потребне димензије за Монијеве сводове у темену су минималне и по некад износе мање но 160 део распона, пошто је сопствена тежина ових сводова сразмерно мала, па је код њих због тога и хоризонтални потисак незнатан.

При одредби сводовог облика треба на првом месту водити рачуна о томе, да су мостовски сводови по систему Мошег-овом чврсто узидани. Због тога се сводова дебљина почев од темена повећава ка ослонцима на тај начин, шшо се вершикална пројекција свију радијалних фуга ставља равна дебљини свода у темену. У опште се препоручује избор таквог сводног облика, да се осовина свода и потпорна линија од сопственог терета поклапају. —

Означимо са 1 распон лука (чист отвор), са ћ стрелицу лука, па ће се полупречник унушарње сводне линије моћи да одреди из једначине:

ПНЕ па

8.ћ 2 За однос стреле лука према распону узима се обично 1:5 до 1:10,а за дебљину свода у темену узима се опет и до "ав) део распона. Код мостова од набијеног бетона овакве мале димензије не могу се употребити, јер код њих није дозвољено напрезање на истезање. Особито је важан избор пробитачног сводног облика за веће распоне,