Српски технички лист — додатак
Год. ХХ. где је у питању, да бетон свугде трпи напрезања у дозвољеним границама, Код правилног избора истежућа напрезања,у опште отпадају, јер је прелазни терет у односу на сопствену тежину по правилу знатно мањи. Због тога ће се на арматури уштедити, нарочито за то, што гвожђе не може на себе да прими притискујућа напрезања. Код мостова средњих распона у томе погледу можемо бити слободнији, и при довољној арматури за негативне моменте можемо се одлучити шта више и за елиптички или сложени лук. — Овде је претежнији утицај прелазног терета и ако је свод снабдевен са чеоним зидовима и насипом. —
Арматура свода састоји се из мреже од округлих гвоздених шипака, које се полажу у правцу распона и управно на овом, дакле мрежа је састављена из носећих и подеоних шипака Прве су шипке (носеће) пресавијене и прилагођене граничним линијама свода. Њихова дебљина према димензији пресека износи 5 до 16 мм. и више, а њихово растојање је између 5 и 20 см. Подеоне шипке на против, увек су праве и постављају се у правно на носеће шипке, којима оне при бетоновању дају сигурнију потпору и помажу да се раздели дејство динамичких сила. Њихова је дебљина 3 до7 мм. а постављају се у растојању од 10 до 30 см. Округле се шипке на њиховим укрсним тачкама повежу са танком жицом, да би при бетоновању остале у непромењеном положају. — Најпробитачнији распоред арматуре у сводовим попречним пресецима зависи од могућности образовања пукотина. Један неоптерећени мост са попустљивим ослонцима показује преломне фуге на унутарњој своднини у темену и на полеђини ослонца. То исто важи и за пуно оптерећени свод са крутим и непопустљивим ослонцима само са том разликом, да се овде преломне фуге појављују на полеђини у извесном одстојању од ослонца и то према величини стреле, Код једнострано оптерећеног свода показаће се пукотине на полеђини ослонца оптерећене а на унутарњој своднини на делу неоптерећене половине свода. Положај средње преломне фуге опет је зависан од односа стрелице, у сваком случају преломне фуге се појављују на оптерећеној половини на унутрашњој своднини, а на неоптерећеној половини на полеђини свода.
Само: код врло незнатних распона довољно је поставити мрежу арматуре у зони унутарње своднине. Онда су ослонци као у сл. 85 и 86 довољно ојачани. те да се унапред избегну ослоначке преломне фуге, које се појављују усљед попуштања обалног стуба. За просте случајеве, довољно је, да се један део арматуре на ослонцу навише пресавије (сл. 85)
За средње и веће распоне потребно је поставити арматуру у обе зоне (горњу и доњу своднину).
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“
Стр“ 19
Горња арматура мора да допре најмање од ослонца па до '/, распона, аналого образовању пукотина на полеђини „код симетричких и несиметричких оптерећења. Горња арматура у притиснутим деловима допуњује извесну јачину, сем тога она прима на себе и истежућа напрезања, која постају од сунчаних зракова на полеђини свода. Код мањих сводова смо у стању да са оваквом двојном арматуром потпуно искористимо бетонову моћ на
| притисак. Код већих распона двојна арматура губи
теоријски значај, пошто су истежућа напрезања искључена услед исправно одређеног облика свода. Нетачна израда скеле или какво неравномерно њено слегање може бити узрок, да се најмања притискујућа напрезања преобрате у истежућа напрезања, због чега је и овде двојна арматура из чисто практичких разлога оправдана и тиме се у знатној мери појачава и степен сигурности. Сама пак арматура поставља се симетрично према осовини свода.
Сл. 86. представља спону симетрички постављене арматуре у ослонцу, — Округле шипке од 18мм. пречника на оба краја су по 1,50 м. дубоко упуштенеу масу ослонца и пресавијањем укотвљене. Темељна плоча на коју се ослања свод израђена је у размери 1:4:6, ослонац пак у размери 1:8:3 (каоин свод.) За одвођење воде служи бетонски надзидак у размери 1:6:8—
Рационално укотвљавање арматуре по Мошегову систему види с. из сл. 89 и 90—— Мост има 19,0 м. распона и 2,50 м. висину стреле. Арматура се састоји: из носећих шипака доњих : 16. окр. гвожђа по 11 мм.
пречника, која скроз пролазе ;
из носећих шипака горњих : 10. окр. гвожђа по 7 мм. пречника, која скроз пролазе ;
10. окр. гвожђа по 11 мм.
пречника на дужину 1/4 из подеоних шипака, горе и доле: по 7 мм. пречника у одговарајућем одстојању.
Код Монијевих сводова смичућа напрезања играју споредну улогу. Врло ретко су примећаване подужне пукотине из којих би се могло закључити да се смичуће силе појављују. — Разоравања се по правилу испољавају само у раздробљавању притиснутих делова. При свем том узимају се и жичане машне (замке) сл. 91, којима је пре свега задатак, да спрече међусобно клизање арматурне мреже у притиснутим сводним деловим. Овакве жичане замке више су потребне за поједине лукове но за сводове. Пресавијање арматуре на ослонцима једноставно армираних сводова (сл. 85.) препоручује се још и из обзира на максималне смичуће силе, које се ту појављују.
из носећих шипака :