Српски технички лист

БРОЈ 8, и 4.

Тога ради године 1888 заведене су код среских власти нарочите жњиге за кулук, у које је завођен сваки кулучар лично и број стоке кулуку подложне, са назначењем колико има да радп и колико је урадио,

Кулучари се позивају преко кметова, и по свршеном раду добија сваки од надзорног чиноввика цедуљу кодико је одкулучио, То се исто п у дотичну кулучарску књигу забележи,

Строга је контрола вођена о фактички извршеном. послу, а не само о проведеним данима на кулуку. Услед тога приметило се, како су се млоги трудили да ва што краће време опредељени им посао доврше и раније кућама иду, а тиме је и сав рад брже напредовао, Упоредо са овом тежњом, да што пре посао доврше, ишла је и тражња да се кудучење новцем замени.

Пре но што. су ове тражбине вадовољене, претресано је понова питање, да ли и колико се може доОввоОлити новчана замена. Тога ради, чињени су покушаји у по неким окрузима.

Као полазна тачка, за одређивање величине накнаде у новцу, увимате су наднице, које се обично у дотичном срезу надничарима плаћају, рачунајући да је надница једног кулучара равна 0,6 надница једног. надничара.

На тај начин важила је као накнада у новцу за један дан људске наднице кулучара 1, ДО 1,,, динара; за једног коња без вође 1, ДО 4, „ Динара; за један пар коња без кочијаша 5, зо. 40. 7, љо Динара.

Узимајући да је сваки дужан годишње 6 дана да ради, изнела би накнада у новцу, рачунећи по најмањој такси до 2600 000. динара, што износи близу 40% укупног годишњег давања на име пореза и приреза.

Како је овај проценат врло велики, то се није смело ни мислити на обавезну замену кулука новцем, већ се усвојила добровољна замена, дакле да је свакоме дозвољено да лично ради или да према одређеној такси да замену у новцу.

Ну, изгледа да се таква замена тешко одомађује, јер је првим покушајем, у години 1885, свега 0,, % људских и 0,,%, сточних надница замењено новцем; а године 1886 замењено је 0,68%, људских и 0,25 зсточних надница,

Новац је полаган порезнику и задржаван у каси да се у случају потребе утроши на набавку радне снаге.

Осим ових покушаја о замени, који још нису закључени, учињене су 1884 још неке измене у турском закону.

Тако, сваки који не буде 2 тодине на рад позиван неће се тражити да то у идућим годинама одради.

Даље место 12 сати хода до места где се најдаље кулучар послати може, узето је 10 сати, а у исто доба је и тачно одређено време колико ће времена путовање трајати,

Да не би домаћи радови, за време кулука, трпели штету, одређено је да из једног седа, а тако исто и из куће, не иду на кулук од једном сви кулучари, већ само УДА

У извештају се нарочито помиње, како се на дснову деветогодишњег искуства односно кулука, може рећи да је он за управу ових провинција погодан, јер се новчаним средствима, којима управа располаже, неби могли толики друмови саградити ин обдржавати. Исто

РАДОВИ У Босни и ХЕРЦЕГОВИНИ

СТРАНА 49.

тако је и народу лакше да одради него да плати готовим новцем. С друге стране опет, како је народ од природе даровит, млоги су се извештили равним радовима. који при грађењу друмова долазе, тако да се сада под платом, употреољују као-врло умешни копачи, дрводеЉе, каменотесачи, минери, зидари и 1, д,

У години 1887 износио је број кулучара: 301 184; коња са самарима 61212; волова 122 666 п коња у колима 21 878.

Поређења ради, да изнесем шта односно кулучара Ваш закон о сувоземним јавним друмовима прописује.

Пре свега, у нас народ гради и државне, окружне и среске друмове са свима оним пословима, „који су тако просте природе да се без сваке особите вештине, или поред настојавања каквог вештијег лица и самим прос тим радницима вршити могу“. У такве послове спада и грађење мостова.

Према овоме су односи између државе и народа исти као и поменути у Босни и Херцеговини.

Наш закон даље вели: „Раднике за друм дају лица данак плаћајућа. Но оне куће, у којима би две мушке пунолетне главе било, дају једног, три и четири главе два, пет и шест глава три радника ит, д,

Раденици ови могу се, ако потребно буде, највише

| до 15 дана сваке године, изузимајући изванредне окол-

ности, на грађење друмова употребити, но тако, да једна иста лица, за цело означено време, на месту рада не буду, већ највише до три дана и тако да се једни другима измену,

Време ово рада има пасти у оно доба године, кад народ најмање свог домаћег посла „имао буде, а то ће свагда назначавати дотичпе полицијске власти пошто се предходно поуздано известе о стању домаћих послова народних“,

А у допуни од 24. Октобра 1870, стоји, да поједине општине могу решити и друм извршити преко предузимача, а исплата да се врши иди из редовног прихода или ванредним прирезом,

Надвор над извршењем поверен је полпцијскик властима.

Из овога се види да је у нас време кулучења 2 до скоро 4 пута веће, од времена у Босни и Херцеговини, где се годишње кулучи 4—6 дана,

Међу тим, у нас је посао далеко мање извршен но онамо. Узрок је томе, што у нас нема никакве системе у извршењу кулука, што нема никакве контроле над радом и испуњавању обавеза кулучара.

Кад би се тај рад по извесном систему и под јачом контролом вршио и ми би могли имати боље друмове и могло би се и време кулучења смањити. Јер, ма да се и у нас појављују жеље да се кулук замена новчаним прирезом, ми ћемо морати, с обзиром како се и државна пореза тешко прикупља, још дуго задржати кулук, само би тробало што пре попунити до сада примећене недостатке у законим прописима, и осигурати стручну, и праведну контролу над радом кулучара,

Да пређем сад на организацију службе за обдржавање друмова,

(Наставиће се).

Н. И. Стаменковић,