Српски технички лист

СТРАНА 50.

АнтрПОТИ У БЕОГРАДУ

Број 8 ни 4.

АЗЕРИ ОИ У БШОСЕРА ДУ

(Са сликама на листу Ши Ту,)

(Продужвње)

1Х. Постројење колосека.

1. У Лаубеу. Обални колосеци размакнути бу 5,,, т. Цела станица дугачка је 1.,6, Кш,, има један колосек за, маневрисање ; свега 6 колосека, 2 парне премеснице. Најмањи полупречник кривина је 200 ла. СОптуациони план целе станице на листу ПТ,

2, У Течену. Отстојање колосека: 5, 10. Дуж обале налави се колосек за кретање чекрка.

3, Регензбург. Дужина станице 750 1

4. Пасава. Дужина станице 850 ал. назначена на листу ШП.

5. Окретнице. Пречник 4, 10.

6. По Хајзингеру: Дужина колосека за састављање и делење возова износи обично 190—280 ла, За обична постројења довољна су три колосека, који су на једном крају спојени скретницама а на другом окретницама, премесницама или опет скретницама.

7. У Бечу. Колосек за парни чекрк широк је 2,,, 10

Ситуација је

8. Станица за робу и за ранжирање, берлинско- |

иштетинске жељезнице у Штетину. Колосек, који везује ке за велику воду са кеом за малу воду, постројен је у паду од 20

9 Франкунтурт на Мајни. Колосек за чекрке има нормалну штрину. Да би смештишта што ближе води лежала, постројен је дуж обале само један колосек зачекрке и један колосек за товарење. Колосеци обалне станице спојени су са станицом за робу у Сексенхаузену помоћу кривине од 2001 полупречника и 87, успона

Х. Казуци и алке,

1. У Бечу: Казуци су узидани у темељу од 1,1

у квадрату. Казуци су размакнути 21: п више, а от-

стоје од обалне ивице 1, —2. о. Конструкција њихова |

види се из листа ТУ.

2. Станице на обали дунавској у Пешти. Алке за привевивање начиње су по табл. ТУ.

Облога квадера и плоча од ливеног гвожђа тешке су скупа 1300ке, а три завртња 60ка. Оваке алке коштају не намештене 450 дин. а намештене 500 динара.

Х!. Трошкови око претоваривања и количина промета.

1. У Лаубеу. Друштво Лаубе-хамбуршко наплаћује од 100 ке по 45 пара, Северо западна жељезница. ,„ МЕНЕ по 59 _,„ при повљном водостању, а иначе по 88 пара.

Парни чекрк потроши угљена за месец дана (ва 12 сали дневног рада) за 895 Фор. а послуживање (1 ч0век) кошта месечно 50 Фор. Сопствени трошкови претоварпвања од вагона (10%)=4,,, динара.

Истоваривање једног вагона. 1,202, динара. Истоваривање лађа 9, динара од вагона,

Маневрисање врши се са две тендерлокомотиве,

Пруга од жељезнице до обале дугачка је око 1200 п лежи у паду од 26, 1 машина вуче 701.

Дневно се извози 150 вагона а увози 70 вагона.

Шлепови примају по 400—800 тона,

2. џ Пешти. 100ка, претоварити кошта 8 пара.

9. у Регензбургу се претоварају дневно 120 вагона

4 у Пасави 4 " 4 а

ХИ. Чекрци.

1. У Бечу. Парнви чекрш са колотурама, од Шенка, Мора п Елсесера у Манхајму: коштају око 1500—17500 динара.

Чекрк је тежак 156.

Шприна колосека за парне чекрке, 2,1.

Чекрци дижу по 1,6,

Осем парних чекрка има п један сталан од Керешија, у Грацу, који диже до 156.

У Лаубеу. Нема ни једног сталног чекрка.

Чекрци дижу 1,6. За 307 сати (1 месец дана) дитну 21126.

Угљена се потроши 12,1. |

Има и 6 парних чекрка од Решке у Прагу, који дижу по 2, до 2,,50!-

8. У Течену. Висина чекрка над платформом бт, опружање Пош. Два ручна чекрка на вагонетима (1 са нормалном ширином, а други са ширином од 2,018.)

Два парна чекрка и два стална ручна. Пружање 4, „1.

Ручни чекрци имају точкове, који се могу померати.

4. У Берлину. Хидраулички чекрци: 15 сталних и 2 покретна чекрка, Дижу по То ДО 2,6.

Максимална висина дизања 91. Од сталних чекрка, диже један 15,00

5. Хамбург. Витла у магацинима дижу бО0ке, на 1,11 у секунду. Дизала дужу 1200 ке на пп висине у секунду.

Обални чекрци (сви парни) дижу по 12002.

6. Франктурт на Мајни. Нормалан чекрк диже 2500 ко; Пружање 6,0; висина 7,10. Колосеци за чекрке имају нормалну ширину.

". Др. Е Шмит. да дизање тешких ствари подесни су чекрци, нарочито они стални, које људи покрећу и који дижу 1500—15000 ка.

Где је пак жив промет, ту се претпостављају парни чекрци онима које људи покрећу, и покретни чекрци стаднинима.

Па чекрцима треба да ја оавначено дозвољено оптерећење. 155

ХМ, Таванице и стубови.

1. Стубови се још често право од дрвета, п ако су гвоздени стубови у сваком погледу бољи од дрвених и ма да су само нешто скупљи.

У подруму су најподеснији зидани стубови или пуни зидови са пресвођеном таваницом

Отетојање ослонаца (потпорних тачака) износи око 4 та, јер већа остојања отежавају конструкцију таваница.

2. Шликова фабрика шећера у Берлину. Отупци су размакнути 4,11.

3. Слободно смештиште у Хамбургу. Отстојање стубаца износи 3,155 бОлао) По Чат, јер у средњем пољу мора да остане слободан ходник од 1,11.

4. Магаза на царском кеџ у Хамбургу. Ступци су равмакнути 5ш,

5. Царински магацин на валмском кеџ у Паризу.

Таваница је пресвођена између | гвожђа; ови носиоци леже по дужини магазе у размаку од Ош и подупрти су носплоцима од [ гвожђа, који пролазе по целој ширини магацина и који све по два леже на стубовима од ливеног гвожђа.