Српски технички лист

БРОЈ 8. и 4.

6. Фабрика чоје у Атену. Стубови су састављени од пљоштег и | гвожђа. Са стубовима су помоћу заковница спојени попречни носиоци п средњи подужни носпоци. Први се састоје из лима и | гвођжа и на овим попречним носпоцима леже по дужини зграде Т носиоци, на које су положени таласасти гвоздени лимови. Олуди ових лимова испуњени су бетоном,

'. Викторијин магацин у Берлину. Патос дрвен па ваљаним носиоцима и гвозденим стубовима; који посљедњи остоје 4,

8. У Берлину, Стубови су размакнути ба и то како по дужини, тако и по ширини.

0. Сместиште у Франкфурту на М. Подрум је пресвођен сводовима од бетона, који су између гвоздених носиоца саграђени. Подвлаке осталих таваница начињене су од кованог гвожђа, греде су од дрвета, а патос од два реда талапа.

10. „Верфтехтале“ у Франкфурту на М. Стубови као и сви остали делови конструкције начињени су од кованог гвожђа, спољна, платна пак од таласастог дима,

1. «Пактофанлаге“ у Берлину. Стубовима од кованог гвожђа дато је с тога првенство, што се стубови од ливеног гвожђа не могу тако добро са носиоцима таванице спојити. Сем тога боље се држи премаз, а и стаднији су против потреса, који могу да буду веома опасни при скривеним манама ливених стубова.

ЖУ. Кеови,

1. У Течену. Нагиб зиданог кеа '/,. Висина степена 16ет.

2. У Лаубеу. Нагиб зиданог кеа различан:

ОДЕ И ет „== оду У па | = Ата И а = 82аби

Пи Зида (Фундираног на каменом насипу) коштао је око 200 дин.

8. Хамбург. Ке на Алстербасену овидан је циклопни ЗИД.

4. У пристаништима речним најподесније је, да се кеови построје 0. „о — От над највећом водом, ако разлика водостања није велика, пначе се постројавају два кеа у равним висинама. Први ке долази 0, над обичним воДостањем (над обичним стањем за пловидбу.)

5. Франкфурт на М. Ке је висок 10, доле је Дио а торе 2, дебео. При грађењу овог кед одустало се од пребоја штундванда па је ножица зида, трпанцем обезбеђена од подлокавања.

__У одстојањима од 50,1 постројене су степенице.

6. По Хајзингеру. а) Висина Зиланих кеова над. средњим водостањем зависи од висине постојећег терена, од разних водостања и од величине бродова.

Код здраво великих бродова лежи кров до во над водом,

Висина терена равна је или висини зида или је нешто виша ради одводњавања. Кад нисмо ограничени у обвиру висине, онда треба горњу ивицу зида постројити над највећом водом, и око 8, — 9, над средњим (обичним) водостањем,

в). Горња ширина зиданих кеова не би требала, да је испод 1,,—1.љот. Зид треба покрити плочама, 0, —0, а дебелим и то најбоље од гранита.

с), Нагиб предње површине обично 1: 192, али је дозвољено и ] : 8,

4). Алке 8)—40т у пречнику, 6—8т дебеле,

е). Казуци долазе у отстојању од 25— 8011,

јо реше ТЕ

АНТРПОТИ У Б ВОГРАДУ

СТРАНА 51.

5). Степенцив за пристајање чамаца, Доње одмориште лежи око 1,511 над најмањом водом; ако се стање воде мења често п нагло, онда се постројавају више

одморишта, Ширина степена 1, боље 1, — 2,0.

ХУ. Степенице

1. Степенице треба да су сигурни од ватре, пајбоље је, да су степени од гранита или од цигаља, у цементном малтеру јер се друга грађа брзо излиже,

2. Слободно смештиште у Харбургу. Дрвене сте пенице 88 ста. широке, осем тога на јужном крају камене слободне степенице 1, „а ширске, којих су степени 240 узидани. При пожару могу се степенице гвозденим вратима са свим оделити од магацина

8. Царски ке у Хамбургу. Ширина ЈА па

4. У Франкфуруу на Мајни. Степени од гранита.

ХУ!. Размере конструкција и коштање смештишта,

1, Дунавско паробр. друштво у Бечу. Житница 1471 дуг. 21 шир. 2 спрата и таван; у исту могу да се сместе 10000 тона, ране.

Магацин са гвозденим склопом — костуром, Иби: дуг 1бт шир. 2 спрата, коштао је 70000 Фор. пли на поз око 40 Фор. (100. дин).

8. У Лаубеџ. 2 дрвена магацина, по 70 та дуж. 10 шир. покривена са таласастим лимом. Ови су магацини удешени за расклапања, јер им под лежи 3,1 испод највеће воде. Расклапање магацина не траје дуже од 48 сали,

5 У Лечену. Под сталних магацина лежи 2 о испод највеће воде.

4, Хамбург. Распон 18,0, Фундпрање на шиповима,

сваки стуб почива на 12 шипова. Шипови су оптерећени по 20 тона, Један магацин, 68 от дуг, 28,бота широк, на 6 спратова, високих: Фоо 3»; 8; За главна атула 2ат кад улицом, коштао је 60000 марака и 100000 марака за Фундирање. (без механичке опреме.)

о. Станица на обали дунавској у Пешти. Дрвени магацин 801 дуг, 12,1 шир. патосан са керамит плочама и двогубо са катранисаном артијом покривен, кошта је 12000 Фор.

6. Фраништатска станица у Пешти. Два дрвена, магацина по 1601 дуж, 251 ширине и два по 80 ут дужине пи 25 ширине, коштали су скупа 80000 Форината, Главни рогови размакнути су 4 т. Свега има 124 пари главних рогова: у сва 4 магацина могу се сместити до 16000 тона ране.

1. Од велике важности по магацине јесу: стална, температура, јака вентилација, добро осветлење и одговарајућа влага ваздуха. У том погледу подесвни су масивни зидови, отворена боја дуварова и доста прозора.

8. Фабрика чоје у Атену. 1112 употребљеног пода = · = 68, марака.

ћиз употребљеног простора · · · = 10, марака

9. Магазе за робу на станици берлинској, потедаммагдебуршке пруге. Гвоздени кровови са покривачем од таласатог лима, са олуцима, премазом итд. Магазе, коштале су на Ли“ основне површине 21,, мар. кад се и перонски кровови рачунају у овидану површину. Готове магаве коштале су у свему по 65.,; марака на и: озидане површине,

ХИП. Станице за робу.

Потпуно и добро уређене станице за робу састоје се из: