Српски технички лист

СТРАНА 68

БРОЈ 8, И 4.

ризикује маленкост спрам домородаца и спремних предузимача, а увек је у надмоћности конкуришући с' њима, Џа ако му посао с'прам прилика „упади“, добро, ако ли не, он изчезава истим непознатим путем којим се јен јавио, остављајући да га се разочарани сећају гледајући започете, а недовршене грађевине п празне кесе. Да таковим предувимччима није стало до гласа него само до зараде по себи се разуме, па зато п раде јефтино али и хрђаво, а све на штету домородаца и спремних иредузимача. Додамо ли томе још, да неспреман п пнесавестав назови предузимач, добија јефтиније раднике, јер докле н, пр. један зидар код правог мајстора изради 111" зида дотле ће код Фушера, остављен без пкакве контреле, израдити 31ш%, па с тога дакле и кад у пола јефтинија

ради, пма већу добит. Исто тако назови предузимач без |

икаква зазора прима и лошију грађу, лош оков и столарски посао, једном речи све ради полутански, што спремном предузимачу ни знање ми образ не допушта.

Да се тако ради докав је овако велики број предузимача који се код нас одомаћују с дана на дан, тако да данас има десет пута више нестручних предузимача од стручних. Нестручним предузимачима и странцима у толико је лакше код нас успевати што ми немамо ни данас специјалне грађевинске уредбе, што смо са грађевинским законодавством заостали п што немамо ни заналлијских ни средњих техничких школа, те да се, узакоњеним системом васпитања добија снага, која би васпи-

прилози ЗА СРПСКУ ТЕХНИЧКУ ТЕРМИНОЛОГИЈУ

тана технички или занатлијски, могла лепо и самостадно екзпстирати и која би се одупирали навали странаца.

· Овако су пак домордци у мањини и морају, се повлачити, остављајући западњачким авантуристима, и неписменим сељацима из бугарских и турских покрајина да се код нас појављују као мајстори п предузимачи, што пм у њиховим родним местима није апсолутно могуће, јерих отуда потискује спремнији елеменат.

Кад се зна, да од „радова“ овакових предузимача трпи онај, који је најмање томе крив и у чијем је интересу најмање да такови радови буду хрђави, а то је инжењер, који и поред најбољих пројеката може имати најлошија извршења, онда мислимо да нећемо погрешнти ако речемо, да су инжењери у првом реду и позвани да чине што могу у границама постојећег закона, да се неспремни сузбијају, а спремни и домородци предпостављају. Нарочито код јавних грађевина неби требало да вреди у обичајено правило: само јефтино па како било и од кога било; него да је предходно солидно од опробаног извршиоца и домаћег материјала, па ће поуздано држимо бити и мање жалбе о овом или оном јавном раду, а и знатно више уштеде у касама државним и појединаца. Углед целе грађевинске струке захтева да се једном стане на пут тој злоупотреби предузимачког права.

т. Марјановић. ИШЕЊЕР.

ПРИЛОЗИ ЗА СРПСКУ ТЕХНИЧКУ ТЕРМИНОЛОГИЈУ

(ПродужењеЕ)

57. Росомер (справа којом се мери количина воде која у виду росе на земљу пада); Пгозотењфег, Ргозозкор, Ташшпезег.

58, Кишомер (справа којом се мери количина воде, која у виду кише и снега на земљу пада); Рутотесет, Опађтошећег, Џдотејег, Нуе(отејег, Кесептеввег,

59, Црика ручна са две стублине; Поррејабеге!Напдршаре. 60. Зглавлк, Зећатшег, Сћатџете; Тошлие-јошђ или Шпо-јот.

61, Чеп; Зрапа; Гапопебје; Топепе,

62. Прибој; Зрипатала; КПе де рајртапсћев, соптз де рајрјапећев ; РМе-рјак те, богдет-рпг, зћее!-ршпз.

68. Маљ с ужетом; Употаште, Галташше; 50о1пебће а Џтапде; Ооптоп тат, ттете рПе-епојпе.

64. Коњичка стаза; Кећуес.

Називи алата за одржавање пруге (од броја 65 до 87, саопштио г. Миша Марковић инспектор).

65. Аов; Зраљеп; ђесће, Топсћеје, реЏе сатте; зраде.

66. Бургија; Воћтег; фатпете; ђогег.

67. Вртач; Воћттаћасће; сПаџећ; таск-атШ .

68. Грабље, грабуље; Кесћеп; тајеац; гаке. Кесер; Песћзеј; ћете е; адхе. Кљеште ; Ћапсе; 5епа Пе; ртует, (0125. · Коса ; Зепзе; [амх. . Лопата; ећац!е!; реПе, евеопре; Тапзсоор. . Маљ гвоздени, велики; Ббетасћасе!; таззе. 74. Мотика; Наџе; заре; ћое, 75. Одмерач (ширине колосека) Зрштећге; терје ('"есатбетец!. 76. Пијук; Зриткталареп ; рросће де феггаззетеп. 77. Подбијам; ЏпфетасћаозКташреп; рјосће а ђошттегт. 78. Пунаљка; КпаПкарзе!; регата. 79. Равњача за узвишење; Џљегћоћипев јаке ; твоје а демег8. 80. Секач (длеточелично); Убаћ пејезве ; били 4 'асјег. 81. Секира; Наске; ћасће. 82. Отругач; Зећађејвеп ; гастебе. 88. Труба; Запаћогп ; фтотребе. 84. Турпија; Кее, Ите; Ме. 85. Чекић; Натотег; тлогђеац. 86. Ћускија; Вмекабапсе; ртсе а прег.