Српски технички лист

ИНЖЕЊЕРОКОГ УДРУЖЕЊА

МУ

БРОЈ З п 4.

(СТРАНА 82. ВАПИСНИК. 1. САСТАНЕА Г. Стефановић : на страни могу н. пр. индустријалци да буду редовни чланови сличног удружења,

па то ипак не

Г. Андоновић: Могло би пе ко техничко удружење“ сте Јовановића, да је обим локализован. могло би се не ту ких наука п њихове примене“.

ГК Јовановић: Бранећи назив жење“, вели да то не смета да и предузимачи могу бити чланови.

Г. .Ј. Јовановић : стријалца, овде није као у Немачкој. своме гледишту.

Г. Милан Милашиновић: вимачи, који су образовани техничари, чланови, иначе не. Тако је и у Швајцарској.

Т, Светозар Томић: На страни могу да постоје разна специјална друштва, јер тамо су и индустрија п занати и поједине гране техничке на високом ступњу пи имају много представника; код нас пак чисто инжењерско удружење не може да постоји. С тога мислим, да треба основати удружење на широј основи и назвати га „техничким“. Већ ипо томе, што је у Крагујевцу покренут » Технички“ а не «Инжењерски лист“, види се да чисто инжењерско удружење у Србији не може постојати. То се у осталом и самим овако предложеним нацртом статута признаје.

утиче на име друштва.

ге узети пме: „српско . Понавља говор г. КоОдносно цељи,

Он остаје при

Ја сам за то да преду-

7. Јоца СОмедеревац: Мпелим да треба већати о | томе, ко може бити члан. Јер код нас је предузимач

свак, ко плаћа порез, као предузимач, п то је све што се од њега тражи.

Председник вели, да назив треба да остане, јер је тако и на страни. Што се пак предузимача тиче, то се могу њихова права ограничити. Техничко удружење образовати није пробитачно. Једно је такво друштво постојало, али је било кратка века, тако буде. У осталом, он држи да неће овога пута ни доћи дотле. — Што се тиче цељи, у статутима речено, јер је све обухваћено.

1. Стефановић. Ја држим да ми немамо узрока 60-

нас предузимачи поплавити, јер је у следа. се

јати се да ће дећим члановима статута балотажом осигурапо,

мору искључити људи, који не би друштву годили Г. Тодоровић: Ми водимо начелну дебату. Одбор ће сам према одлуци збора дати име друштву. По-

нављам г. Антићев предлог о полбжају инжењера у српском друштву и држави и тражим, да уђе и у статуте да се удружење брине и о положају инжењера као сталежа.

1. Главинић: Назив треба да остане као што је предложено, али Е члану 9 треба предузимаче ограничити, Председник: Не треба предузимаче сасвим пскључити, јер н. пр. иу Лекарском Друштву има чланова који нису лекари.

Г. Ивачковић: редузимаче треба узети као ванредне чланове, а стручни, ако имају квалификацију, треба да буду редовни чланови шао иу другим земљама.

Председник: Пошто се нико више не јавља да о овоме говори, а предмет је исцрпно објашњен, то да се реши. СО тога, ко је за то да остане овако, нека устане. (Граја, вичу „да се говори“).

Г. Апдоновић: Ми-се обавештавамо, да према дебати редигује

7. Тодоровић мисли,

а одборово је

да је неоснован говор г. Ан-

доновића и тражи да збор Мој једно начело.

цељи стручног неговања технич- |

„инжењерско удру- |

У Србији има свега 2—8 пнду- |

могу бити редовни |

па није рад да и са овим |

налази да је добро | |

Г. Боди: Ја сам за то, да се зове „инжењерско удружење“ и мислим да се сваки члан слаже « тим у начелу, да уђе у статуте реорганизација инжењерск« струке и побољшање положаја“.

Председник: И ја сам за то, да уђе у правила да удружење ради на побољшању положаја, што се тиче реорганизације, тоне може узети удружење нл се, то је ствар господина министра,

1. Тод уовић, — Врло је важно да уђе онај став, је г. Антић тражио.

Председник. Тражи да се принцип утврди.

ЈЕ КЕ па Противан је да се гласа. Олаже се са г, Андоновићем, Односно назива пак, и он је за то да остане «удружење српских техничара“. И предлог

кога

Т, Бајан усваја. Раса Атанацковић. Одустаје од тражене речи, у •/. „Јовановић Решено је, да се члан по члан

дискутује и у начелу прими или одбаци, а па Ме Андоновић. Невнам шта би био задатак одбора, ако би се тачка по тачка примала односно одбапивала, Председник пита: има ли какво нове мишљење.

редакција се

!. Тодоровић тражи да се стави на гласање прво и друго мишљење, Председник ставља на тласање: „ко је, да се до-

посе начелне одлуке, нека устане, а ко хоће да се ограничи па дебату, нека седи. Већина седи. Дојл збор усваја, да се ограничи само на дебату Председник чита депеше — поздравља из Зајечара Ћуприје н Пирота и једно писмо. После овога у име збора олагод: фри г. Министру

Грађевина, што је имао доброту одобрити државним инжењерима отсуство од дужности и дати им бесплатну вожњу железницом, као пи што је збор удостојио својом посетом.

Збор одаје благодарност г. министру устајањем и узвиком: „живео». !. Министар Грађевина оставља збор. Председник даје одмор 7, часа. (После одмора). Председник чита члан 2. и изводи из свега као

главно : о којима треба дебатовати. Г. Ивачковић. Ја мислим да могу да остану и месни зборови, а треба основати и библијотеку. Али што се тиче '/, 9. од зараде, то није никако згодно. Ја сам ва то, да се одредп стална сума.

Председник, неће да остане од инжењера биће мали приход, смисла тражити.

Г. Стефановић. У

питање о месним зборовима,

а а од зараде; јер

а од предузимача нема

име сазивача који су овај напрт израдили, а по ранпјем споразуму е њима, и сам пристаје, да се ова тачка односно 17, У одма изостави, а мислим да би требало према плати да се улог одређује.

Огромна је већина била противна овоме, п предлог је пропао.

ГК, Јовановић. је у нацрту речено о месним зборовима, би требало одредити број пнжењера, који па да се зборови могу састајати,

Председник, велп да број инжењера није ни у једном месту у Србији велик, те зато и није могуће да се подружине образују; међу тим мисли да би се могло оставити на вољу инжењерима, да ли ће се у појединим

— Ја потпуно одобравам оно што само држим да

је довољан,