Српски технички лист

ОТРАНА 122,

Пошто су се ове машине показале да потпуно одговарају служби, то је одма 1881 набављено 8 овакових машина за теретне возове. Ну, за брзу вожњу, дакле за нутвички саобраћај, требадо је имати нарочите, јаке докомотиве са што већом површином загревања, а у псто Дора да може носити што више воде и угљена и да може сигурно возити кроз кривине и од 98 ш раднуса.

Бивши шеф вуче на железници Брод-Сарајево, Крафт, у споразуму са машинским инспектором швајцарских жедезница Алозеом, пројектовали су једну малу локомотиву са троструко спојеним осовинама (Чтебасћ секарребео Гепкасћвеп) и са покретним спојним полугама (Кирре!зђапсеп) главних осовина.

Детаљну израду овог плана и извршење узела је на се Фирма Краус и компанија.

Димензије ново конструисане локомотиве су у главноме ове:

Размак точкова спојених осовина 3 000 пи, укупан размак осовина 6000 шш, укупна површина загревања, 58,8» ш"; површина роштиља 0,9 ш; простор за воду 2 650 |; за угаљ 2 та, пречник цилиндра 290 пи; корак клипа 450 ша; пречник точка 900 пи; притисак паре 12 атмосфера; теглећа снага 2520 Ко; тежина са потпуном опремом 25 тона; притисак осовине 6,25 тона. При првој вожњи са оваквом локомотивом возила, је машина сасвим мирно и у правим деловима и у кривинама са брзином од 45 Кт.

Бруто терет од 140 тона, на успонима од 149 | о, вози се брзином од 20 Кт,

На успонима до 7'%/ о ВОЗИ са брзином од 20 јал воз од 80 осовина = 250 тона.

Товарна кола имају размак осовина од 2,7 ш, дугачка су 5,6 т, са површином патоса од 7,3 1: за оне са кочницама, а 8 ша“ за оне без кочница.

Да би се кола могла иу јаким кривинама употребити, усвојена. је система Клозеова са радијалним померањем осовина.

Кочнице су тако конструисане, да у кривинама увек могу следовати осогинама,

Скелет кола је од гвозденог лима. Споља су стране обложене лимом, изнутра дрветом.

За вентилацију налазе се са стране отвори у виду жалувија,

Тежина, једних кола је 8 тоне, а носе товар од 6 тона и имају простора за двадесет људи или за 2 коња.

Код Гомплет-а износи размак точкова, 1,50 та и они су могу употребити и за пренос дугачких балвана кроз кривине, без употребе управљајучи осовина.

Цео парк колски састоји се из:

2 Вгеак кола,

1 службена кола,

И путничких кола [и По кл. са 14—920 седишта,

4 путничка кола По кл, стара;

12 путнички кола ПТ кл, са 15—94 седишта;

11 путничких кола ПТ кл. стара;

20 путничких кола ТУ кл. са 20 места за стајање и намештајем за санитетске потребе ; Е

4 путничка колаТуУ кл. стара ;

3 поштанска кола;

5 кола за пртљаг;

69 покривених кола за робу;

28 отворених виа а висока:

8 < па пен ниска;

2 кола за ситну стоку; 108 ловриа и кола за материјал.

Грађење целе ове железнице од Брода, 40 Зенице коштало је са возним материјалом, у почетку 3866 663,93

РАДОВИ У БОСНИ ИП ХЕРЦЕГОВИНИ БРОЈ 7.

Форинта, а са доцнијим поправкама и набавкама до 1887 год. свега 6 828 700 Форината пили од километра 85 910,50 Форината.

2. Железница Зеница- Сарајево. ра

У Априлу 1881 отпочето је, а крајем Септембра 1882 довршено грађење железнице од Зенице до Сарајева.

Пројект за ову 78,23 Кш дугачку пругу, израдили су предузимачи Насе! и Басег, који су вршили грађење железнице од Брода до Зенице.

Извршење пак ове железнице дато је бечкој Фирми М. Сеу Џе ни компанија.

Надзор је водила војена управа. Траса ове пруге иде од К"кањ- Добоја девом страном, а одатле до сарајевске равнице десном страном Босне.

При избору трасе као и при пројектовању мостова и пропуста, узето је у обвир да се доцније може пруга проширити на нормалну ширину коловоза. У осталом је извршена као и од Брода до Зенице.

Најмањи радиус кривина је 275 т и таквих кривина има, 90, са укупном дужином од 18,10, Ки; даље има 42 кривине од 300 та раднуса, са дужином укупном од 6,722 Кт. Сем тога има још 89 крпвина са радиусом од 950 до 1200 ти укупном дужином од 13,52 кал, тако да 42,,4%, деле дужине од Зенице до Сарајева износе кривине.

Разлика висинска између станице у Зеници и станице у Сарајеву иснобси 208,55 т. На целој долини има;

Хоризонталних делова 20,48 Ки; успона (0,3; 1; 2; 4; 5; 6; 7,3 и Војо) 45,216 Кш; падова, (1; 1,66; 2; 2,5: 3,33: 4; 59 р)6572 Кт. Од важнијих објеката има; један тунел од 40 ш дужине; један мост преко Лашве са два отвора, један од 60, други од 20 т распона.

Један мост преко Босне са 8 отвора преко реке, сваки по 40 т распона и 2 отвора преко инундационог земљишта, сваки од 20 ш распона.

Сем тога има један мост од 25 ш распона; 5 мостова. од 29 т распона ; један од 12 т; 8 од 10 т; 2 од 8 т; 4 од 5 та. Ови су са гвозденом конструкцијом. Даље, има 9 отворених пропуста од 4 ти 10 од дз т распона, са гвозденом конструкцијом и 178 отворена пропуста од 0,6 до 2,5 ш распона са дрвеном конструкцијом; 20 засведених пропуста од 1,00 до 8,00 ша распона и 89 пропуста са плочама озго, од 0,6 до 1,00 та распона.

Шине су узете тип ~ У од 18,86 Ко тежине, 7 ш дужине са 80 шта висине и 39 пп ширине у глави. Сучељавање је слободно са пљоштим и савијеним спојницама, 4 клинца и подложном плочом са три рупе.

Шрагови су од растовине дугачки 1,60 т,

Станица сем зеничке, има девет и постављене су у размаку од 7,2 до 10, Јап и свака је у исто доба и станица за воду.

Вода се црпе ручном црпшком из резервоара од 8 та“ садржине. Сарајевска станица дугачка је 4405 пи има 11 коловоза. Остале станице су 808, 902, 800, 197 и 175 ш дугачке, са 2 до + коловоза.

На сарајевској станици има и једна дизалица (Неђектаћп.) По свима станицама има свега 55 екретница.

Од зграда има: |

3 станице са једним спратом и површ од 702 ш:

% станица приземни са = + 960 2 стана за послугу ,„ % ОНИ а 4 дупле стражаре |, у МАЛО, А

5 прости стражара |, 5 «194 ,

Је _

да и мај >>

ава и а