Српски технички лист

а ти и

(ТРАНА 174.

Шприна реке је различита и варира између 600 пи 1200 пп, а местимице и више. Дубина Дунава је различна, између 2 и 16 па.

Брзина при малој води износи 0,65 до То ти са рашћењем воде расте,

г ја аланга у с 1 1 ,

Пад је од Паланке до Молдаве 30000 20 20000

1 1 16000 7" 12000"

Услед спруда, који се пзнад Бабакаја образовао, често при малој води нема довољно дубине за пролаз лађа, па с тога је Вашархељи предложио да се затвори леви рукавац Дунава п тако река скупи у једно корито. Тиме ће, осом користи за пловидбу, имати корист п Стара Молдава, која има знатне њиге на острову, што ће отпасти превоз на острово и што ће добпти 800 до 400 хектара земље. Исто тако би било корисније и за чување границе, јер овако се често зими дешава да војници по неколико дана остану без везе са обалом,

Овај рад да се изврши војницима. Ако се то не усвоји, онда, Вашархељи препоручује као јефтиније средство, да се деви рукавац чишћењем издуби и тиме створи пролаз 87 већу количину воде.

На доњем крају острова Нове Молдаве издиже се 18 1а висова стена „Бабакај“, која ни уколико пе смета пловидби, већ шта више својом висином служи као. путевођа. Код Бабакаја, као п код Блајапа, чине велику сметњу пловидби, а често је и заустављају, јаки ветрови. (С тога је најбоље туда пролазити изјутра пре изласка сунца, докле не почне Кошава да дува.

а од Молдаве до Бабакаја ·

2. Од Бабакаја до Берзаска,

Од Бабакаја до стражаре Алибег, протиче Дунав између 800—400 та високих брегова од кречњака, који су према Дунаву сасвим голи, а иначе обрасли буковом п растовом гором,

Испод Алибега до Шумице, брегови су удаљени од Дунава са 200 т. То су гранитни брегови из Фелдспата, Кварца п Глимера, који се западно грапиче кречним, стенама а источно Рдиновитим шкриљцем који се пружа до Берзаска и прелази на десну обалу.

Од Шумпце до Горње Стенке приближују се _гранитни брегови реци, образујући стрму и стеновиту обалу, којом пролави 3—4 1п широк, у стени усечен пут.

Брег Горња Стенка наднео се над Дунавом, а поједини огранци од њега улазе у саму реку тако, да образују спруд од гранитне стене, назван (тенка или Тесни пут, који при малој води вири за 60 до 90 ст над водом.

Од Горње Стенке до стражаре Добрице, сниже Лупкова, на левој страни је равница, коју делимице веЛока вода плави п коју овго образује песковита иловача наслагана на Шкрпоцу.

Између Дољње Лупкове и Берзаска, лежи тако званн Велики Брег, који се, код стражаре Заскок, пружа до Дунава под имепом Велика Стенка.

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 0,

Од Заскока до утока Берзаске реке терен је раван.

Између Бабакаја п Берзаске утичу у Дунав с леве стране ови знатнији потоци и реке: Љуборађа, Горња река, Дољна река и Берзаска река, која често јако надођу и млого наноса у Дунав уносе, Ширина Дунава испод, Бабакаја је 1600 та, удазећи између поменутих брегова, ширина се постепено, у виду левка, сужава на 960 т, задржавајући ту ширпну између кречних брегова, до Алибега. Од Алибега до Горње Степке шприсе Дунав постепено опет до 1600 та, а одатле до Берзаска, моња се штрпна између 600 и 800 т.

„Дубина између Бабакаја и Алибега варира од 241 96 та, а одатле опада у колико ширина расте и код Стенке је 3 а местимпце једва и 2 метра; одатле до Берзаске се мења између 4, 5 и 6 метара.

Просечна брзина воде, између Бабакаја и Берзаске је 0,75 до до Т,10 т, а само, код Горње Стенке, где је, услед гранитних стена, које се у реку пружају, пад већи,

1

износи брзина до 1,0 11, Пад је већином- 18000 ДО 15000

а само је на по неким местима снпже Бабакаја— а ; 1 2500.

Гранитне стене, које се код Горње Отенке у реку пружају п које се делимице при малој води над, а делимпце су под водом и само се по брзом струјању воде познају, чине приличну сметњу пловидби, тако, да при малој води, као што је бпла 1834 године, нису се усуђивали пи највичнији лађари из Старе Молдаве, да спроводе лађе, које су гавиле дубље од 1,20 т. С тога је Вашархељи године 1838 извршио сондирања на том месту, а за време мале воде 1884 године сниммо потпуно сва, она места где стене из воде вире,; (види лист ХХХП.

Као што се из уписаних дубина у плану види, ма да се на десној страни не примећују стене над водом, дубина је местимипе тако променљива, до даје јасну слику како је дно. неравно, па дакде џ пловидба при малој води несигурна. Ове прикривене стене, заједно са онима на, левој обали што вире за читав метар над малом водом, чине те је на том месту пролаз лађе опасан.

Да бп св на том месту колико толико олакшао пролав лађа, Вашархељи је, 1888 године, наредио да се све стене које вире над водом дуж обале, а на ширини од 40 та, разбију до нивоа мале воде. Свега је разбијено до 40 103 стене, а коштало око 900 динара. Ну тиме, као и белегама, којима би, по предлогу Вашархељија требало бележпти пролаз за лађе, поможено је само провизорно и у неколико пловидби низ воду. да би пак пловидба при сваком стању воде била могућна п уз воду, предложио је Вашархељи, да се дуж обележеног пролаза за, лађе, подигле 2,5 та над молом водем висок насип од фашина и камена, који би служио као пут за вучење лађа уз воду, а у исто доба и показивао где је пролав за лађе. Дужина тог места износила би до 1000 матара, а коштао би до 40000 динара,

а код Стенке

(Продужиће ов).