Српски технички лист

С Ава АН снНи

ДИМЊАК НА ЛОКОМОТИВИ

СТРАНА 175.

ДИМЊАК НА ЛДОКОМОТИВИ

(Са две слике)

Студија Ј. Станковића, маш. инжењера.

Читаоцима су повнате велике штете, које су наше локомотиве на прузи причиниле, било паљевином ливада, и усева по пољима, било натоварена кола,

Узрок тим паљевинама јесу варнице, које кроз димњак неугашене излећу п тако упаљене падају на суву траву иди друге запаљиве предмете те их упале.

Ми ћемо укратко изложити узроке том избацивању варница и сретства, која је машинско оделење наше жедезничке дирекције предузело противу тога.

Из механике познато је, кад се неко тело, чија

се маса т, находи у кретању са брзином “, онда је ко- |

личина рада, која је у томе кретању смештена, др, ре2,2 т р

чима количина сиве силе, дата овим изразом : 90

ако његову тежину означимо са (т,а убрзане теже са 0, И 0 (7 22

а је === == ===

48 Ј 2 20

Ра ;

личпине живе силе биће “32 . Из ова два обрасца ви~

Димо, да тежине тела стоје у обрнутој размери ка ква-

драту брзина. Дакле, што је тело веће и теже то ће се

кретати са мањом брзином, п теже ће бити да се исто

- да друго тело од писте ко-

покрене, Из овога изводимо практично правило : ако неке | врсте угља, као што је наш сењски, даје велику коли-~ |

чину варница, онда ваља ва ложење употребљавати што крупније комађе а избегавати ситнеж.

Ако се неко тело креће у отпорној средини, онда и количина рада, која се троши на то кретање, има да савлада тај оппор и да тело са извесном брвином креће. Ако са А означимо рад дејствујуће силе а са ( отпорни

џ 2 2,2 рад, онда ће бити: А = = + 0 или А = Ма + 0. За дату количину рада видимо, из тог обрасца, у колико је отпор већи у толико п брзина тела опада. На тај начин нама је дато у руке сретство да регудишемо брзину каквом телу при његовом кретању, Овај је образац врло важан при спречавању варнице од излетања, кроз димњак,

Варнице могу излетати на два начина, или из пепеонпце под којом струји ваздух, услед кретања машине, илп кроз димњак. Сила дејствујућа у овом другом случају јесте промаја ваздуха, која је за сагоревање горива,

потребна. Честице ваздуха пролазећи кроз отворе на

роштиљу ударају о честице угља, које се при сагоревању образују ако већ гориво по себи није ситно упо-

требљено, услед тог удара честице се почињу кретати |

по законима механике, неке брже а неке спорије, према својим тежинама, лебдећи у ложишту, а неке од њих, дошавши близу цеви у којима се вода загрева, дохваћене струјом врућих гасова, пролазе кроз њих у димњачу и кроз димњак испадају усијане напоље. У колико је циркулација јача у толико је и количина њихова већа, При томе не ваља изгубити из вида, да при јачој промаји и

при довољној количини ваздуха и сагоревање је пот- |

пуније и брже.

Пролазеће струје врућих гасова од ложишта, кроз цеви у димњачу и димњак, не наилазе на јачи отпор, мењајући правце кретања о отворе ит. д. Према тим отпорима мења се и брзина тих врућих гасова. Како од

брзине п кретања тих гасова зависи и кретање варнице то ћемо у кратко издожити кретање тих гасова. Кроз роштиљ, због мањег пресека, ваздух пролази са јаком брзином, дошавши у ложиште, због великог пресека и простора брзине врућих гасова, који се услед сагоревања, развијају, мања је.

Пошто се пресеци при предазу из ложишта у цеви, нагло мењају, то бива и са брзином гасова, која је у цевима јака, — док не уђе у димњачу, гди је због већег

(Са, 1)

пресека и простора мања. Полазећи из димњаче кроз димњак брзина је већа.

Као што се види, кретање врућих гасова није равномерно већ је час брже час спорије и да зависи од ведичине простора кров који се крећу.

Ми знамо да се губи иди добија на раду, када

неко тедо, које се у кретању надави, мења своју брзину