Српски технички лист

ја

_ДИМЊАЋ_НА докомотиви _БРОЈ 10.

_ СТРАНА 176.

особито ако је промена нагла. Изгубљена жива сила | условљепа брзином струје при излазу њеном 13 дуваљке

равна је разлици пре и посде промене брвине. Према томе неко тело одаће рад, или ће га више узети, како се кад брзина умањава или увећава. Зато и честице које услед јаке промаје на роштиљу полете са истог у ложиште, где је брзина, мања, падају доле, према својој тежини, или лебде по ложионици док их струје не занесу у цеви. Излазећи из цеви у димњачу, губе опет честице од своје нове силе, јер је кретање спорије, изгубивши тако живу силу, оне према својој тежини падају на дно Димњаче пли лебде по њој док пх струја не занесе у димњак и кроз овај избаци на поље. Као што се види тај губитак живе силе помаже чишћењу врућих гасова, Због тога излази као практично правило, да су за угаљ, који Даје велике количине варнице, па дакле и за дрво и тресет, проред слабије промаје, потребно и већа ложишта и димњаче.

Но том убијању иди губитку живе силе доприносе још више и препоне, на које честице ношене струјом гасова наплазе, п које због своје веће тежине и лењивости не могу тако брзо промени брвине и следовати као врући

гасови, већ изгубивши равнотежу и живу сплу падају у

просторе за то спремљене. Неке од тих препона став-

љају се у димњачи при излазу њеном уз димњак, а друге у самом димњаку при отвору његовом. Конетрукције тих препона моги бити разне, у димњачи је на форму сита, а у димњаку разноме према гориву и особине пруге, т, Ј. потребно је јаче или слабије дејство.

Варнице прелазећи преко тих препона ударајући о њих, мењајући правце и брзине и немогући следовати ваздушној струји, губе од своје топлоте услед додира са

ладнијим предметима, живе сиде пили се угасе или падају у димњачу или у димњак.

Као што видимо пролазећи често кроз те препоне њихова је брзина мала, даклен дуже време пробаве на путу, при томе дају од своје топлоте телима са којима, у додир дођу, или се размрве п као такве брже сагору и пзлазећи напоље кров димњак оне су већ угашене или су тако мале да немају опасности

Да би се спречило пзлетање варнице из пепеонице мора се добро начинити, сем тога спроводи се вода 18 тендера при истој и ту се погасе варнице. Оличан је спровод воде и у димњачи.

Ми рекосмо да промаја ваздуха утиче на брже или спорије кретање варнице у казану, но како је та промаја,

илп отвор при излазу, и како је најзад регулација тог отвора у руци машиновође то излави да се на тај начин у неколико по среди пута може дејствовати и на избацивиње варнице.

Не треба пустити из вида, да и само ложење машине дејствује. на, обравова, ље варница, да ли ће слој горећег угља бити дебљи илитањи, да ли ће се свежи угаљ бацати свуде једнако по роштиљу или ће се пустити да је прегорели угаљ ближе цеви а свеж ближе вратима ит. д.

Но дејство тих хваталица није пробитачно за машину несме оправка одржава и т. д. особито за трошкове које се машине у саобраћају налаве, јер све те справе ма какве оне биле на уштрб сву рада саме машине, оне повећавају трошкове око оправака обдржавања н чишћења. Зато што врући гасови пролазе кроз те вештачке препоне, потребно је велике количине рада па да их савладају, како би довољне количине промаја постићи могли, а тај рад добијамо помоћу дуваљке. Даље, притисак паре у дуваљци и парпом пилиндеру биће нећи, према томе и „штетни рад“ машине већи, А како се он добија па рачун сагорелог угљена, то су п трошкови око тога увећани.

Зато и није један случај да се машиновође туже да им машине не праве довољну пару и да им је потребна грдна количина угља по т. д. због чега су често те хватадице уклањане,

Но ма какве хваталице биле, опет пропусте неки део варница, изато да се неби паљевине дешавале потребно је строго забранити, да се машине на местима згодним за палење или на станици подлажу свежим угљеном, већ да на тим местима пролазе са прегорелим.

Ми смо на вел. 1 п2 (на етр. 175) изнели конструкпију димњака, који, изгледа да ће превладати и на нашим локомотивама пошто се покавао као практичан. При проби део а није постојао, тиме се хтело да средњи млаз паре у коме је мало варнице прође слободно, но доцније додат и он ради веће сигурности. Конструкција, као што се види пије нова, али се примењује гди више гди мање према местним приликама.

За гашење варнице у пепеоници и димњачи спроведене су цеви и на тај начин примају воду. Примање бива при «појењу“ машине.

Ј. И. Станковић,

СИТНИЈЕ

Нов начин оснивања. — Цивилни инжењер Меи-,

Каувећ из Бремена, добио је ту скоро џатент на један нов начин оснивања, који се састоји у скамењавању песка под водом услед утеривања са ваздушним притиском, цемента као спојног средства.

Овај начин се поглавито примењује за оснивања у песку и шљунку, под водом.

Према досадањим системима за оснивање, потребно |

је увек, да се ров за темељ ма на који начин ископа до |

дна темеља. Код овог новог начина, копање рова сасвим отпада, већ је довољно да се облик темеља ограничи побијеним супом (брипатапа) свуда унаоколо.

У тако ограничен простор, утерује се са јаком ваздушном струјом, цемент у виду ситног праха, који под водом спаја поједина зрна песка и шљунка у једну камену масу.

БЕСИ Шо НК.

Потребан притисак ваздуха добија се помоћу компресора. Цемент се кроз један апарат, у виду инјектора, уноси у ваздушну струју.

Ваздух се у песак утерује кров једну гвоздену цев, која допире до оне дубине, у којој би требало темељ поставити. Цев је на крају шиљата и има са стране рупе, кроз које улази ваздух са цементом у песак или шљунак, |

Цев та виси преко једног троношца, на коме је утврђено једно витло, за дизање п спуштање цеви, Пошто се притиском ваздуха утера цев до прописане дубине, онда се придодаје ваздушној струји, кроз један левак, цемент, а међутим се цев лагано издиже. На овај се начин на сваки 20 до 80 ст одстојања цев у песах утерује, и кроз њу цемент утискује, те тако, у простору ограниченом за темељ, сав песак са цементом измеша

дубине ша

ага киј-вист ог амамигр- авва уђииа- =! вс де асиићеивсак ам екипе

кина . ===