Српски технички лист

ОТРАНА" 192.

овитог шкриљца, јасписа пи гвожђевите глине, а за овим

долази грауваке слична порфиру, која се до Излаза пружа. На српској обали види се само кречњак. Кречњак између Гребена пи Овињице је у слојевима од 3 до 36 ст, дебљине и употребљив је за цемент ч за плоче.

У близини стражаре „Лренкове, палаве се неке развалине, које прп великој води сметају пловидби, На десној обади пак види се у стени усечен Трајанов пути на сасвим простој табли урезан је у стени овај натпис:

Луајано Оаевате Аизрфсе Амдизо Ттретавоте. Ротвресе Магто Ко. р. 0. ХХХ КЕ Тео 111 Зсубћ. ећ У-а Маседотаса.

Трајанов пут се познаје од Оградине на више

места, и нарочито у кланцу између Плавишевца п Оградине.

Овај део Дунава је нај незгоднији за пролаз лађа. Козле, Дојке и Гребен образују најтежи део за регулисање. Пре но што се истима присутни, чује се већ по издаље хујање и види се пенушење таласа, који се котрљају десном половином реке и приморавају лађе да се придржавају леве стране, где је вода мирнија, али при свем том готово тако исто опасна као и десва страна.

Доста јак поток Ширина, који измећу Козле и Дојке утиче, избацује толико млого шљунка, да и онако плитко корито постаје све плиће.

Џад од 2,60 ш, на дужини од 24000 та, проузрокује те је брзина на левој страни иемеђу 1,90 и 2,20 пл, а на десној је још већа, јер и већа маса воде том страном отиче, а, и сам релативан лад је на тој страни већи.

Десна страна, поред тога што има довољно дубине, не може се за пролаз лађа употребити с тога, што под водом скрива доста велики број гребена. На девој страни опет нема довољне дубине, а сем тога Дојке сасвим спречавају продаз том страном,

Да се ове препоне избегну, издави на први поглед као најумесније, грађење канала ито левом обалом. Али с једне стране поток Шприна, а с друге близина самог брега, који се до у саму реку пружа, чине те је извршење канала немогуће.

Друго срество било би просећи дуж леве обале пролаз за лађе са довољном дубином. Како цеда дужина износи преко 2 километра, то рачунајући ширину просека са 20 т, а дубину са 1 ш, износи садржина масе коју треба разбити до 40000 1аз стене, Што би, по тврђењу Вашархељија, стало веома скупо, по што је по његовом мишљењу разбијање стена под водом тако скупо средство кога се тек у крајњем случају треба лаћати. Сем тога на том месту, поменути поток би непрестано затрпавао пролав тако, да би обдржавање такође скупо било,

6 тога је Вашархеље предложио да се, па основу снимања при најмањем стању воде, које је извршено 1884, године, и износило 1,25 1, обележи за лађе пут низ воду у правцу стредицама овпаченом (види са на листу ХХХПП, а код г и у да се наместе нарочите белеге, како би се правац боље видео; сем тога, да би се видео правац у ком треба ићи од леве ка десној обадп, намештена су на левој обали два СЕДЕ тип, који тај правац показују.

Млого је теже било наћи или начинити пут су воду, јер је местимице 6, зина, у означеном правцу 2,5 до 8,00 метра. :

Вашархељију испало је за руком, да за време мале воде, поред леве обале, кроз спруд Дојке, просече у правцу # пролаз од 30 ш, ширтне — 120 1 дужине,

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА Е БРОЈ 11 и 12,

До испод најнижег стања воде, то разбијање стене за, једно са радовима, код Тахталије и Гребена, извршено је у Октобру 1834 гогине, п како ја већ мало стање воде при крају било, то је Вашархељи сву радну снагу, која му је на располо-жењу стајала употребио на тај посао, тако да је имао око 1000 раденика којима је, да би их при ладном времену п раду на води задржавао и плаћао дневно по 96 крајцара, док је обична надница била 80 крајцара. Кубурећи са раном, а и са новцима, које је тешко, услед дуге процедуре административне добијао, уграбио је Вашархељи за рад само 8 лепих дана, Киша, која је са ветром за тим наступила, расплашила му је све раденике тако да их је с тепком муком задржавао, при чему му је припомогло, као што он вели, добро п јефФтино вино из околине, којем су се раденици крепили и загревали

Поред те неприлике. дошла је друга већа, у томе, што је услед кише почела вода растити, тако да је Вашархељи био принуђен већи део раденика да одпусти. Ну срећом се време у брзо равгали и вода ноче опадати, тако да је, повишавањем наднице и „духовитим вином“ као снажним „Агдитетиа ад попапет», понова раденике прикупио и рад продужио.

У то доба је, вели Вашархељи, српски срески начедник, дошао да радове прегледи и поздравио их „и ратаЛејеп апздтиске ха Уто0'з ЉМосје рит е ћ с,“

Рад је завршен 28111. Октобра тиме што је просек потпуно уравњен до испод тадањег стања воде.

У псто доба је Вашархељи снимио корито речно

на Ђердапу, Гребену, Техтадији И Дојкама, и тиме, као што сам вели, стекао тако благо, које не бџ ни са којом сликом Кореџијевом трампио,

Просецање овог пролаза (Оппебе), добијен је пут за лађе, у коме ће према стању воде од године 1882, преко године за време од 36 дана бити дубина између 0,65 и 1,25 ш, а за време од 47 дана дубина од 1,95 ДО 2,00 та, за све остало време износиће дубина 2,0 т, те ће тако пролаз лађа код Дојка бити ретко прекинут,

Које код Козле и Дојке, које на Стенки, Гребену п Тахталији, разбијено је у то доба свега 83700 по стене, са трошком од 17000 Форинта или оло 85 динара кубни метар.

Идући даље ка Свињици, односио Поречу, долазе, после главног Ђердапа, пајвеће препоне, Излаз и Тагталија, У ситуацијаном плану лист ХХХТУ, обележене су бројевима дубине, а тако исто назначена су и два правца за пролаз лађа, један поред српске, а други поред леве одале. Први правац служи обично за пловидбу низ воду, а други за пловидбу уз воду.

При суштању лађе с веслима пиз воду, имају корманоши обичај, да лађу, без икаква веслања пусте да је струја воде носи и ретко се кад деси да се каква, лађа разбије или наседне,

Узрок томе је, што су лађе обично сасвим здраве и јаке, а кад је сасвим мала вода, онда и не пролазе.

да ПА ЗВНАЕ ју су од веће опасности стене мале Тагталије (!: 5),

Од обележавања правца = 92, као згодног за пролав лађа, одустао је Вашархељи с тога, што је тај правац удаљен од Угарске обаде и што је брзина веома јака.

Млого би згоднији пролаз био левом обалом, кад неби било 600 метара дугачког каменог спруда 00, код кога једва има дубина од 30 до 60 ст, а местимице пстрчи стена над малом водом. На том месту нарочито