Српски технички лист

БРОЈ 1 и 12.

страдају лађе које уз воду плове, јер их пошто ТахтаЛију прођу, код излаза водена струја и при већој води зауставља и враћа натраг на те стене.

Године 1834 Вашархељи је на том месту разбио све стене које су вириле, пи тиме начинио пролаз од 40 та ширине. Разбијеное до 500 таз стене,

Пад од а дос на том месту, а на дужини од 2000 ш износи 2,5 метра, али је, као што се из уздужног прфинла види (лист ХХХУП), неједнако распоређен.

При малој води је п брзина мања, 2 од 2,5 1, услед млогих препона, а са рашћењем воде, и брзина знатно расте, тако да при великој води јури као бујица. Према томе при малој води услед мале дубине, не могу пароброди пролазити, а при великој води нису устању савладати струју водену. С тогу је Вашархељи тражио, да се прво Излаз и Тахталија прокрче према, пројекту, који је он израдио, као што се из ситуационог плана види.

Да би се при малој води добила довољна дубина, а при великој умерена брзина за пролаз лађа, најбоље је срество, вели Вашархељи, обићи то место једним каналом, Ну, како се брег пружа сасвим до реке, то ће се морати у реци подићи насип и један део реке употребити као канал,

По првом пројекту од 1888 године, требало је подићи насип од камена у правцу « « «; доцније пак нашао је да је правац а ф бољи, јер се река мање сужава но по првом пројетку п сам ће насип бити мање изложен удару воде, тако да се може од Фашина градити, а само спољна страна обложити плочасти каменом пи осигурали набацашпм каменом.

При овоме истиче Вашархељи штање: да ли тај насип треба тако саградити, да воду не пропушта, и да ди ће и каква незгода пронзићи, ако кроз насип, израђен солпдно, по уобичајеном начину, вода процурујер

Узимајући у обзир да је разлика у нивоу незнатна, баш кад бп ласип и млого воде пропуштао (на дужни од 16000 та до 170 11" сваке секунде), Вашархељи није полагао молого на то да насип буде потпуно заптивен.

Тек што се Излаз и Техталија прођу, већ се улази у други низ препона, познате под именом Гребен.

Код Излаза ширина Дунава је 800 1, код Тахтао лије 1200, па се од једном код Гребена сужава на 450 та при великој води, а услед стена Врањ, које вире над малом водом за 1,40 ш, сужава се Дунав при малој води на 220 та, одакле, се услед нагдог скретања десне обале шири на 1400 и више, метара.

Између Врања и самог Гребена, има дубине и до 20 ш, која се одма за тим смањује на 2 ш, а на дужину од 2000 та, до Свињице, местимице пада и ' а 11,

Од Гребена до Свињице пад је 1,70 т, ади је неједнако подељен код Гребена јачи, за тим опада и испред Свињице понова расте

Из досадањег опса видип се да се препоне састоје; 1, у сужавању реке услед Гребена н спруда Врања и 2. у наглом проширењу реке.

Сужавање се реке успорава проширењем стварају панћаци, а последица тога су водопади : брзаци,

Брзина на Гребену је при малој води 1 до 1,30 т, п са рашћењем воде расте тако да је пролав лађа уз воду могућ само кроз просек, који је 1884 г. извршен поред леве обале. А

Главна сметња,. дакле остаје овди, мала дубина за време мале воде. С тога је Вашархељи сматрао као најбоље али и најскупље срество, да се дуж Угарске обале корито речно издуби,

РЕГУДИСАЊЕ ЂЕРДАПА

СТРАНА 198.

Разлози за то ови су:

1., Што другог ког срества нема, пошто би грађе. њем насипа и канала са уставама, као што је код Излаза, и Тахталпје пројектовано. захтевало тако песто у великом обиму разбијање стене;

2., Овде неће бити никаквих тешкоћа, да се огради она дужина коју треба издубити, јер је река и сувише широка, а сем тога нема ни сметње од каквог потока, као што је то код Козле и Дојке случај, тако да ће се разбијање моћи у суву иди у мирној води вршити;

8., Испитнвањем показало се да на целој дужини нису саме стене, већ да има п наноса, тако да ће се разбијање стене смањити и известан део издубити вађењем шљунка и другог наноса, што ће знатно извршење појефтинити ;

4. Нема бојазни, да ће у просеку брзина бити сувише велика, јер је на том месту, сразмерно пад најмањи. Пре тога би пак требало тачним сбндпрањем уверити се, да лп се не би могао бољи дубљи пут наћи пли да ли се не 6џ постављањем вештачког острова, јефтиније циљ постигао. Ово острово зампшља Вашархељи да се начин у виду два метра над малом водом високог насиша од Врања на ниже за 2000 о дужине. Тај бп насип случио у псто доба при малој води п као пут 3/ лађаре и стоку која лађе вуче.

Сем овога, износи Вашархељи још једно срество, које он називље пасивно, а састојало би се у томе, да се према дубипама, које постоје, нарочите лађе удесе. Ну сам Вашархељи износи разлоге против овог средства и ставља пштање, да ли не би боље било да се саобраћај између Земуна п Ђердапа, ограничи на једну лађу, која неби дубље од 1,00 метра гавпла, докле се Ђердап не регулише

4. Од Овињице до Казана сниже Плавишевице.

Са, леве стране, на овом делу, пружату се не далеко од обале брегови, и то од Овињице до Три куле крупно и сптно зрнасти пешчар, веома добар за зидање, а испод Три куле до Казана базалт (Еби тарр) и то код Јуца диорит (И летове), а код Плавишесице табличал. Одма сниже види се прелаз у кречњак, добар за обичан креч.

Код Овињице Дунав је широк 1400 топ до близу Јуда задржава ширину од 1800 та, а на сами — водопади има, код Јуца своди се на 840 та. Испод Јуца до Казана, износи просечно 800 та. Дубина пак између СОвињице и Јуца 0,65 до 1,60 п, а одатле до Казана 6,30 пп.

Брмна између Овињице и Јуцаје 0,95 до 1,25, код Јуца при већој води 1,25 до 1,60, а при 5 малој води 9,85 до 8,50, између Јуда и Казана пак, 5,65 до 0,95 тп.

Из овога се види да између Свињице и Јуца има довољно дубине за пловидбу, тако да не низ воду може при сваком стању пловити Тежа је пак пловидба узводу, нарочито при малој води и за лађе које дубоко газе, јер левом страном има гребена и пашћака. У току 1884 године п па том је месту знатна количина стене разбијена п тиме пловидби олакшано.

Само место Јуц је чудновата појава. При малој води је јак водопад, а при великој ни трага од тога,

нема. Узрок томе лети сниже тог места, код Казана. ·

Према прикупљеним подацима о мењању стања воде, вода се млого брже издиже у Казану и испред њега, но код и пзнад Јуда. Услед тога се јак пад код Јуца ублажава толико, да већ при средњем стању не може да се примети да је на томе месту водопад, који при