Српски технички лист
ОТРАНА 194,
малој води на 1000 та има пада 2,75 то и брзину преко |
3 метра.
При улазу у Јуц слива се у Дупав поток истог имена, кеји доста велпку количину камена сноси у Дунава а са наше стране на истом месту утиче Поречка река која сноси у Дунав доста песка и шљунка. — Млоги мисле да је тај нанос узрок водопаду. У самој ствари пак испитивањем се показало да преко целе реке прелазе масивне стене од дпорита (ЕТО детћов(ет), од којих неке при малој води и над водом вире, као што се то и из ситуапије на листу ХХХУГ види,
Дубине које су снимљене при малој води 1834 г. веома су раздичне. Низ воду лађе пду српском обалом
ЧЕТВОРОСТРУКА МАШИНА АЛАТЉИКА
БРОЈ 11 и 12,
и ту нема више од 1,00 т дубине. На левој пак страни ош је мања дубина, највише до 65 ст. Према овоме лађа не сме дубље да гази по 60 ст, кад иде наз воду, а. 90 ст, кад иде уз воду. — У опште Јуц вожњу 'ув воду знатно спречава, јер је и у средини река плитка, нарочито п услед пешчаног спруда 2 9.
Да се ове препозе код Јуца савладују, препоручује Вашархељи, као и код Излаза грађење канала а сф на левој обади.
Од Јуца до Казана река је мирна и има довољну дубину и с тогаза за вожњу низ воду нема никаквих тежноћа а вожњу ув воду незгода је у томе што се лађе морају држати даље од обала.
(Цродужиће СЕ)
ЧЕТВОРОСТРУКА МАШИНА АЛАТЉИКА
Спстем Т, Селесковића:
(ба сликом на листу ХХХУТ)
При Фабрикацији ситнијих металних предмета у ве- |
ликој маси, примењују се врло често са коришћу машине алатљике, од којих се захтева, да су у своме функционисању што многостручније, а да њихов рад не буде скопчан са савлађивањем великих отпора.
Такова машина пзложена је на листу ХХХМ.
Рад је те машине четворостручан, а по својој врсти онакав, какав долави највише у примену, при обрађивању метала на предметима општег машинства, и на предметима израде наших неких домаћих заната,
Вертикално рендисање, хоризонтално рендисање, Фрезовање и бушење, то су четири Функције, које врши та машина алатљика,
Алати а и ф врше прве две Функције, и свој покрет деривирају посреством трокраке полуге е и вубчастих точкова (, (, од степенастог покретајућег точка кајшника ХК.
Одговарајући пречницима тога точка кајшника А, алати а и ф имају двогубу брзину рада ; једна одговара, обрађивању чвршћег метала (гвожђа) а друга, већа брзина, одговара обрађивању мекшег метала (туча),
Алат за Фревовање 4 и алат за бушење с деривирају своје покрете слично, сваки посреством система зуб-
|
частих точкова, који лежи на истој сграни точка кајшника К на којој се по дотични алат налази.
Сваки од та два система точкова, пренаша подесном својом трансформацијом, двоструку брзџну на алат бушалице односно на алат Фрев.
Кајшник ИК, својим двама пречнипама условљава по себи две разне брвине сваког алата, и према томе алат бушалице и алат реза, у стању је да ради сваки са четири разне брзине, одговарајући обрађивању четири метала разне чврстоће, (дивено и ковно гвожђе челик и туч).
Споро кретање Фреза пренашају зубчасти точкови; Јо до ду ду % брзо кретање истог алата пренашају зубчасти точкови Лу, ћ,, Ра, ћа.
Споро кретање бургије пренаша осовина о, директно, а брзо кретање тог алата пренашају точкови , ћу ћу ће.
Подесном дисповицијом спојница и полуга омогућено је да сваки од четири алата за се ради независно од остала три алата,
Сва четири алата смештена су у накрст око стуба с и тиме је постигнуто, да четири радника заузимањем најмањег простора могу у исто доба да се служе радом те машине алатљике,
Т. Селесковић.
+
Јован Ристић. Вишегодишњи начелник министарства грађевина и један од првих ђака „Инџинирске школе“ и први питомац, који је слат да на страни изучава ин-
џинирске науке, Јован Ристић, умро је 15. Декембра тек, године у Београду као начелник министарства, грађевина у пензији.