Српски технички лист

БРОЈ 11 и 12,

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

Страна 195.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ.

Рудокопство на земљи. —- Француски лист „Есо-

пошизје Егапсај5“ у свом 41. броју од 11. октобра т. г. |

говори о књизи Француског пнжењера Ме. Сопло-а, која је пре кратког времена изашла и која је богата, статистиком материјала о рудокопству како у Француској тако и у осталим земљама. У књизи се налазе не само дата о користи рудника, већ пио њиховим Финансијским односима и о положају раденика. Књига почиње са статистиком угљених мајдана. По њој, износила је укупна, продукција угља на делој земљи у 1888. години 472 188 028 |. Просечна цена од | (6 излази на 7,08 дин., а укупна вредност светске продукције угља износи на 8 302 155 088,72 динара, Вађењем угља те године одкопана је површина од 602 531 Ки“ помоћу 1475 094 раденика, Просечни конзум (потрошња) те године долази на главу 0,325 |.

Највећу продукцију угља лиферовала је у 1888. год. Енглеска, п то 169985 219 +. Затим сљедују: Сједињене Северно-Америчке државе са 169 548 844 т. Немачка са 81878 848 |. Аустрија са 28,647 000 + и тек после ње следује Француска са 22602 894 | а најмању продукцију постигла је Русија са 4580228% У Енглеској радило је 534 945 раденика, у Сједињеним Северо"Америчким државама 288125. у Немачкој 2583888, у Аустрији 190 540, у Француској 175 096 и у Русији 98 000. Најскупљи је био угаљ у Француској п то 10,31! дин, најјевтинији у Аустрији — 5,23 дин, тона, У Немачкој је цена била нешто мало виша но у Аустрији и то 5,82 дин. тона,

Што се тиче продукције осталих монтанистичких предузећа, као гвожђа, злата, сребра, петролеума итд' то по Сошлој-у излази; да је 1888 године продуковано по квантитету и по цени: Е

Руда: Гвожђа • · + · · · 28512000 6. 1624374000 дин. длата · [166 225 Ко | 549 500 500, Оребра |8 (20 = 88] 4000 „ 764800000 , Бакра . 841 000, 541 664 000, Олова Ба Ооо 199 859 000, Цинка, 344 000, 151 644 000 _, Калаја · · + · 85 000. , 98626 000, Киве • 4000, 22108 000, Никла, Ковааћа. Пал, Антим, ит. Д: 8000 , 15 176 000 Сума : · 24760 000 +, 3967 745 500 ЛЕ Неметала: Угља · 466 406 000 +. 3412 000 000 дин. Петролеума · 5712000 , 204 643 000 « Асфалта 2499 000. , 20480 000, Камене и морске соди – 83 3847000, 125 856:000 , Мангана, сумпорног гвожђа, Граф. итд. 1215000, 50 022 000,

Сума · 479 179000 „ 2812451000 , Ка овом долази још и

камен за зидање · и драто камење

Укупно ·

800 000 000 « 300 000 000

508 989000 +. 8880 197 500 ДИН.

У укупној суми од 8800 милпона, фигурира сам угаљ на 9412 милиона, што чини више но 40%, вред-

ности од укупне рудокопне продукције. Вредност драгоцених метала, који су дуго време важили у очима људи као најскупљи, износи тек нешто више од 1300 милиона, што значи од прилике '/, вредности продукције угља.

У даљем току свог излагања говори издавалац о продукцији и конзумпији угља специјално у Француској. Године 1779 пмала је продукције 250 000 а конзумције 250000 6, године 1888 пмала је 22602894 продукције а 32 600 000 + конзумције. Да се домаћа индустрија, угљом. подмири, требало јој је још 9997 106 +. То је подмиривано увозом угља из Белгије у 5104 000 1. из Енглеске 4108000 %, и из Немачке 785 106 +. Године 1888 износло је конзум угља у Француској 854 Ке на главу становништва, у Епглеској 4550 Ко, у Оједињеним Северо-Америчким државама 2945 Ке, у Белгији 2400 Ке,

у Немачкој 1600 Ке.

Интересантно је, шта издавалац вели о рентабилитету појединих рудокопских предузећа, По томе било је у Француској 1588 год. 226 рудника, од којих су радили 201 са добитком а 25 са губитком. У првом случају чиста добит износила је 41360 461 дин. а у другом случају дефиаит 5529606 динара.

При закључку напомиње издаваоц о несрећним случајевима у рудницима и вели, да се број несрећних случајева усавршавањем махина све више смањује. Усљед рудничких катастрофа погинуло је у Енглеској од 1851 до 1860 год, 407 дугла годишње, од 1871—1880 године 288, од 1881-—1887 год. 199

[|Вауелвеће Напдејзде ипо У 45. 9. Новембра 1890 г.] Дим.

В. Милошевић ТЕХНИЧАР.

Регулисање река у Угарској, — Према бупету за 1891 утрошиће се идуће године у Угарској на регулисање Дунава, сем Ђердапа, до 8,5 милиона динара, на регулисање Тисе 1200 000 динара, на регулисање Кереша 1 милион динара, на регулисање Драве 140 000 динара, "Тамиша 45 000, Мароша 90 000 и за остале реке до 150000 динара. Свега дакле на регулисање река, сем Ђердапа, 6 125 000 динара.

Калдрма у Лондону. — Дужина свију улица у Лондону износи 2 800 Кта. 1276 Кло калдрмисано је кварцом и шљунком; 916 Ета макадамом; 460 Ка гранитом; 85 Кт дрветом и 20 Ја асфалтом. За последњих десет година калдрмисано је дрветом 800 000 та“ улица. У почетку су за ту калдрму употребљавани трупци од шведске боровине, а сада се употребљује неко дрво из западне Аустралије звано Јаггаћ, слично махагонском дрвету, које је тешко, тврдо и трајашно, Исто тако сада се трупци не натапају креозотом, нити се састави заливају асфадтом, већ се поједини трупци јако пресују у правцу управном на уздужна влакна, и приљубљују се, један уз другог тако, да се састави једва и виде.

Румунска пловидба на Дунаву. — 3. Новембра о. год. свечано је отворена из пристаништа Турне Северина пловидба са првим румунским паробродом, који је заједно са пет шлепова откупљен од Аустро-Угарског дунавског паробродског друштва,. за 350000 динара.

| 28