Српски технички лист
БРОЈ 6
паре у котлу од јединице загреврне површине |
као и сагоревањем горива на огњишту не може
се ићи произвољно, мора се на некој извесној |
граници стати, јер у противном случају страда кота а и дејство горива при јаком напрезању опада Из овог излази да је за извесан котао утврђена извесна мера напрезања т. ј. извесна количина паре од јединице загревне површине
као и извесна количина горива на јединицу површине огњишта: дакле, за сваку машину дата |
је граница, до које се она може напрезати а која се граница не сме прећи. Теоријско излагање ових односа за нашу цељ није потребно с тога се и нећемо у то упуштати.
У почетку видесмо, да рад машине зависи од напона паре, из науке о топлоти зна се да напон паре расте брзо са загревањем њеним. Тако, н. пр. за напон паре од 5 атмосфера њена, ја температура 15922" С. а број топлотних јединица — колорија — износи 65293; за напоп паре од 1!0 атмосфера њена је температура 180:31" С. а број колорија 661:49. Види се дакле да се додатком 8'56 јединица напон је нарастао на 10 атмосфера дакле: за економију пробитачније је да машина ради са што већим напоном а. са мањим пунењем. Но са јачим напоном расте и јаче напрезање котла, конструкција мора, бити јача а и одржавање котла у томе случају теже је, према томе и са напоном не можемо ићи произвољно већ до извесне границе. Из овога, видимо да је напон паре ограничен и да је најпробитачније да се ради са тим граничним дозвољеним — напоном.
Рад је, дакле, за једну извесну машину ограничен и та се граница не сме прећи.
Да пређемо сада на отпоре воза.
[.
Отпори воза. При кретању неког воза дуж неке пруге наступају разни отпори. Узроци тих отпора долазе поглавито од трења рукаваца у својим лежиштима, даље од трења свију делова, који су у релативном кретању једно према дру-гом а на које силе дејсгвују: даље долазе од трења између точкова и шине; од удара које точкови на саставцима шина производе; од деформације појединих делова и као и доњег строја; од неравног колосека и одпора ваздуха. Пењање као и кривине утичу јако на те отпоре с тога се засебно рачунају. Ти се отпори поглавито деле у две групе: на отпоре које кретање саме машине производи и на отпоре моји долазе од кретања тендера и осталог воза.
Када се све то узме у обзир види се јасно да се до тачног прорачуна тих отпора не може
.
0 ОПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ ПО БРЗИНИ ВОЗОВА
СТРАНА 147
доћи, није га могуће тачно прорачунати ни с тога што су и одржавање пруге као и возних срестава на разним железницама различни. Онде где се обоје одржава у добром стању биће отпори мањи, обратно већи. Најзад и за једну исту пругу, не узимајући у обзир одтпоре у кривинама и на успону, различни су.
Да би се ти отпори израчунали, чињене су разне пробе на разним железницама, на основу тих проба конструисани су разни обрасци, према томе има разних Формула. Резултати који се из тих Формула добијају, према самом постанку Формуле, не: могу бити тачни. Но и ако су ти резултати нетачни ипак нам дају извесну меру, неки равнотежни положај, да се тако изразимо, око кога и остали прорачун и рад осцилира, и према коме се ми и управљамо.
У даљем току рада ми ћемо узети да се воз креће са сталном брзином у противном случају морали би и то узети у рачун.
Ако означимо са УУ, суму свију отпора једног у воза у килограмима а са 2, секундну брзину у метрима; означимо са 2, вучну снагу т. ј. ону снагу која би морала дејствовати па да се воз са датом брзином креће. Рад дејствујуће силе мора бити раван раду отпора дакле:
|| 2495 У/ 2 из овог следује да ве МИ,
Види се да је вучна снага равна отпору воза, при равномерном кретању.
Ако означимо са, (С оптерећење целокупног воза у тонама и са њиме поделимо обе стране једначине 2 биће
2 УУ он бСАН ИЛИ 2 ==-=4,, а с Ако са 2 и М означимо вучну снагу односно отпор од тоне воза -— а они су, као што се
види једнаки.
Из израза под 1, видимо да рад вучне снаге зависи од величине отпора и брзине са којом се воз креће.
Као што мало пре рекосмо постоје равни обрасци за израчунавање отпора, ми ћемо навести оне, који се најчешће употребљавају. Облик њихов може се свести на следећи израз:
о = а + 6 ок.
У овом изразу означава П отпор воза у килограмима а од тоне терета, аи ћ сталне количине а об брзину у километрима на сахат. Из обрасца се види да отпор расте са квадра-