Српски технички лист
БРОЈ 6 Бруто тежину путничких возова са основном брзином 55 км. на сат узећемо нормално 190 тона а 75 тони за брзе возове са основном брзином 70 км. на сат. Апсолутни напон паре у котлу узећемо 12 атм., те ће адмисиони напон паре у цилиндрима, бити од прилике 10—11 атм.
Да бисмо према овим захтевима нашли, колико нам јака локомотива треба, морамо знати колики су отпори, које ће опа имати да савлађује. Ови отпори зависе од тежине воза, од
брзине вожења, од успона и кривина пруге, од.
неравности пруге, од отпора трења осовина у
њиним лежиштима, од отпора котрљања точкова |
по шинама, од правца и јачипе ваздушне струје и у опште од климатских односа, од међусобног тарења машинских делова и од обдржавања, возног материјала.
Ови отпори за. праву и хоризонталну пругу и за угодне прилике (суве шине, мирно време или угодан ветар, добро обдржавање возног материјала и добро стање пруге) износе по Кларку
фу 9 30 КГр. на | тону тежине воза.
За неугодне прилике (влажне жине, рђаво време, неугодан ветар, рђаво стање возног материјала и пруге) ти отпори износе (за праву и хоризонталну пругу)
%
О 3 == кгр. на |! тону тежине воза. Пн 60 р у
У средњу руку дакле и за средње прилике ови отпори за праву и хоризонталну пругу из носе по Кларку
253 О 2,5 + то КГр. на 1! тону тежиие воза.
где је о брзина воза у метрима на ! секунду.
Ми ћемо се овим обрасцем и служити као врло простим а које опет у средњу руку и за осредње прилике даје довољно тачне резултате.
За успоне овај се отпор поваћава за величину успона. Тако за успон =+4'%, (+ ва узбрдицу а — за низбрдицу) биће укупни отпор теглења,
2
2 9,5 + “0 + 1000. 1 кгр. на | тону тежине воза, где је + нагбу У.
Отпор од кривина мења се према оштрини кривина, т. ј. према полупречнику кривине. Но
ОДРЕДЊА ГЛАВНИХ ДИМЕНЗИЈА
СТРАНА 158 да би рачунање простије било, ми ћемо отпор кривина свести на отпор успона. То се. свођење врши тиме, што је у средњу руку.
отпор крив. од полупречн. раван отпору успона
« « « Е= 800" « « и 00
« « « =-+700: « « И « « « <= (00 « « 14 о « « « = 500" « « а « « « = 4()()" « « до об « « « = 800" « « и
И ми ћемо од подразумевати увек сведеном кривином.
сад у овом примеру под 1 успон заједно са на њега
На прузи жељезничкој има разних успона, и кривина, којима опет одговарају разни отпори кретања влака. За савлађивање ових разних отпора на појединим деловима пруге потребна је дакле разна снага локомотиве. Да би се одредила ова потребна снага за савлађивање отпора на целој прузи, ми ћемо целу пругу поделити на неколико одељака, секција, према величини успона и оштрини кривина, па ћемо одредити колику снагу мора локомотива да развије у свакој појединој секцији, претпоставив да ефекат локомотиве у свакој појединој секцији остаје приближно сталан. Ми ћемо нашу жељезничку пругу поделити у 5 секција и то:
секција са успонима (ваједно са на њих сведеним успонима) .
1 « « « « « « од 0=—5 о 5 ПЦ « « « С с се « 5— 12 00 Ш « 7 « СФ « » >» === 0 6 о М » » » » >» » » 1 0— 1 Фин | » » » » » » » 1:2—1 Аб о
За одредбу снаге локомотиве биће меродаван највећи успон (заједно са на њега сведеном најоштријом кривином) у дотичној секцији, а снагу локомотиве сем тога одредићемо тако, да она буде што боље исцрпљена а опет да се не пређе дозвољена граница.
Претпоставив дакле да сфекат локомотиве у свакој појединој секцији остаје приближно сталан, снага локомотиве и према томе њене главне димензије налазе се у појединим секцијама на овај начин. Рачунајмо прво за основну брзину 55 км. на сат. Бруто-тежина самог воза, износи !20 тони.
| секција. Успон (заједно са на њих сведеним кривинама) 0 до 5 основна брзина 55 км. на сат или 15,3" у секунди. Отпор, меродаван за одредбу снаге локомотиве у овој секцији, јесте (ва средње прилике)