Српски технички лист

=== О

тај очигледан напредак него оно што су у |

наши техничари немају никад потпуне сло-

Србији технички образовани људи створили | боде, да развију у читавој својој простра-

у том кратком периоду времена.

Прођите данас Србијом, па ће те се уверити да има 5000 километара ново израђених друмова и путова, безброј разноврсних мостова почев од обичног дрвеног моста, најстаријег система, па прелазећи преко камених и најелегантнијих гвоздених мостова, до конструкција од ојачаног бетона, као израза најмодерније и најсавршеније конструкције нашега доба.

Све то урадили су српски техничари, помоћу најнезнатнијих средстава, која држава одређује за те циљеве.

Пођите кроз Београд, представите себи за тренут ону слику тога истог Београда од пре 30 година, па учините сравњење, те ћете морати, хтели не хтели, признати да данашњи Београд има у основици тип једне модерне, по свима правилима естетике и хигијене постројене, вароши; нема овде више

ни трага некадањег турског газдовања, | све је то ишчезло. На старим рушевинама |

нездравих кућа м кућерака подижу се лепе здраве грађевине, а неке од њих живо нас

подсећају и на палате богатијих европских |

вароши. Све је ово, истина, још малено и скромних размера исто онако као што су скучена и наша материјална средства. Јер

ности добар укус којим располажу, него су чак принуђени да га силом утерују у границе, које им вазда поставља ограничен кредит за дотичне објекте.

Закон о варошима и варошицама као и нарочити грађевински закон за Београд очито представљају високу тежњу наших техничара из свих редова, да Србија достигне напредније државе, које су стално напредовале у времену док је читаво Српство робовало.

Ваља само видети сад већ многе огружне вароши у којима су наши техничари, и са крајне незнатним срествима која им се стављају на расположење за те циљеве, показали којим путем ваља поћи, те да се убрзо постигне идеал модерних уређења.

Технички трудбеници, као што су наши инжењери свих струка иархитекти, полажу право да им се као модерним пионерима напретка признају радови и трудови и додели једно од првих места у држави и друштву, које по својој спреми потпуно заслужују.

А да зе то признање коначно освоји и стално одржи, позвати су у првом реду сви наши технички образовани људи, да и даље својим. разумним и неуморним радом себи

осветлају образ, и одуже се својој отаџбини. а М.

СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

Тек после доста тешкоћа на рушевинама пропалих друштава образовано је друштво Јура-Симплон, чи-

јом је иницијативом грађење отпочето и сретно довршено. И покрај огромних финансијских тешкоћа, ново друштво успело је да 1893. гадине закључи уговор са једним фннансијалним консорцијумом за грађење овог тунела од 20 километара дужине, бутуре, за суму у 75.040,000 франака. По пројекту требало је израдити две паралелне галерије, свака за по један колосек. Други тунел имао се израдити тек пошто јачина саобраћаја то буде захтевала.

Године 1894. швајцарска влада отпочела је са

Италијом преговоре, који су испали сретно те је 1896 између њик закључен уговор.

1. Августа 1898 г. стављено је земљиште предузећу на расположење. По уговору између предузећа и друштва Јура-Симплон, један од два тунела требао је бити готов 13. маја 1904. године.

Ма да је између Друштва и предузећа било изрично утврђено, да се Бутуре утврђена цена не сме прекорачити и да се као олакшица сматра само случај неодољиве силе — а овај је давао предузећу једино право на продужење рока — ипак је с обзиром

на огромне тешкоће које је требало савлађивати швајцарски Савет одобрио не само продужење рока него још и накнаду у 3,897250 франака.

Друга накнада од 4.000.000 франака приближно још ће се исплатити при довршењу другог тунела. Швајцарски Савет задржао је, у осталом, за себе право да овај посао изврши по својем нахођењу ако у року од три године дана нађе за себе пробитачније услове.

Укупан предвиђен трошак за тунел износи, имајући у виду и разне измене, на 83 милијуна франака, од којих преостаје 19,500.000 франака за будуће радове.

Фанс тунела. Оно што нарочито карактерише Симплонски тунел јесте то, што је саграђен на релативно малој надморској благи; он се налази на висинској коти 704,9% метара, а најјачи успон му је 7 милиметра по метру,

У томе се знатно разликује од остала три трансалпијска тунела Мон-Сениског, Св. Готхарда и Арлберг-шког, који се налазе у висинама 1295, 1155 и 1311 метара, са максималним успонима од 22, 5 и 15 милиметра по метру.

Користи, које потичу отуда што се тунел по по-

васини и што су му успони