Српски технички лист

пи њи

ложају налази на мањој висини јесу ове: подеснији приступ тунелу пругама ,блажијег успона, избегавање тунела у облику спирала изнад приступних пруга, као што има код Св. Готхарда, могућност да се експлоатација врши економично и да у тунелу могу саобраћати возови велике брзине, зато што су и у њему самом успони благи.

| Главна мана тунела у подножју у томе је, што

су такви тунели знатно дужи, и што се над њиме на лази много дебљи слој земљишта, услед чега потиче, сем знатнијих трошкова око грађења, још и већа тешкоћа при пробијању. Тешкоћу задаје и висока температура у тунелу, те је зато потребно да се удесе нарочита постројења за довољно ветрење; како би се градилиште толико расхладило да се у њему може радити. Н. М.

Жешкоће при грађењу алписког бозрук-тухела.

Техника грађења великих тунела постигла је у последње време знатне успехе, а пробијањем неколиких већих алписких тунела, особито ОСимплонскога, дала је могућности и повода да се таки објекти и на другим местима у већем броју и чешће примењују. Све тешкоће које се могу при таким радовима појавити нису, може се казати, за данашњу технику несавладљиве, но ипак оне могу бити тако велике и многобројне, а трошкови за њихово савлађивање не одговарају користи, која се од таког објекта или и од читаве пруге очекује. Познато је да тешкоће при грађењу тунела нису зависне само од дужине његове него — и то у највећој мери — и од природе геолошких слојева, кроз које тунел пролази. Од интереса је и за читаоце овог листа, да се упознаду са тешкоћама с каквим се морало борити при пробијању једног од најкраћих алписких тунела, ради чега сматрам за вредно, да на овоме месту у изводу саопштим предавање једног

од учасника у раду на томе ;тунелу инж. Вјодпе-а штампано у 25 броју #24. Ов. Јп. п Ат. У.

Бозрук тунел налази се на железничкој прузи

преко пирнеског теснаца у Горњој Аустрији, дугачак је 4765 метара, профил тунела је за један колосек.

Тунел се пружа готово у правцу са севера на југ и пење се ка средини са јужне стране са рампом од 13%/4) а са северне с 39; највећа висина над осовином тунела је 1280 м. Температура камена у тунелу је 9% а температура ваздуха мењала се од 11 до

12', а вода која се у тунелу појављивала имала је само 6 до 8% С. топлоте.

По геолошкоме карактеру масив је био састављен из слојева формације креде, кречњака из формације Тријаса, и шкриљца из формације доњег Тријаса. Геолошки профил састављен по претходном испитиваљу био је врло прост, но у ствари он се показао врло

променљив и разнолик са многим изненађењима. Местимице геолошки састав мењао се на сваком кораку.

У формацији креде били су распаднути мергел с конгломератима и пропитаном водом кречним бречијама. Шкриљац је био кварцитни са Алабастером, Мергелом и т. до, налазили су се и Анхидрити који су местимице услед влаге прешли у гипс, даље распаднути, испрани Кречњаци, Гипсмергел, Доломити, Глимерасти шкриљци порозни и раздробљени кречњаци, трошни слојеви с ласама соли; у Шкриљцу гнезда из Шпата и горских кристала и напослетку Доломит с Графитом и гасови

Метана. (Од свих ових каменитих родова најлакши за рад био је шкриљац. Трошни слојеви са сољу давали

су јак притисак, кречњаци су били веома изобилни с водом и њихове пукотине биле су у вези са потоцима на површини. Но највећа-тешкоћа у раду била је проузрокована неочекиваном појавом гасова метана. Машинска инсталација за потребнуснагу за ради вантилацију у тунелу била је расположена са стране северног портала. Као моторна снага била је упо-

требљена вода једног потока који је извирао код тулит. сек. воде са падом од 210 м. давали су довољну снагу за:

једну турбину од 365 коња за вентилаторе; једну турбину од 90 коња за ваздушне компресоре, који су давали потребан збијени ваздух за машине бушалице; за једну турбину од 20 коња за радионице и напослетку за једну турбину од 180 коња за кретање једне динамо машине од 6000 за електрични пренос енергије ка јужноме порталу за исте потребе као и са северне стране; дужина електричнога провода износила је 7. км. Изгледало је да је на тај начин најрационалније осигурано снабдевање потребном моторном снагом. 1. Јула 1901 г. отпочет је рад на јужној страни и пробијање доње штоле—-ходника ишло је са средњом брзином од 24, м. на дан кроз слојеве сиво зеленог плочастог шкриљца са глимером. На 582. метру од портала ходником се нашло на подножну морелу и при првом усецању у ту масу произашла је 14. августа 1902 године провала воде која са обилношћу од 800 мет.

сек у њој једва могли спасти. Ходник је на дужину од 80 м. од краја био испуњен наносом. На површини су због ове провале ишчезла два извора. Из унутрашњости брда и тунела долазило је мукло путовање падајућих тела. Кад је се количина воде која је истицала из ходника смањила до извесне мере и вода остала чиста, могло се закључити да је у унутрашњости брда постало опет све мирно и рад је поново отпочео. После извесног времеча количина воде нагло и знатно се смањила из чега се могло закључити да су неки нови одвали затворили излазе воде. Да би се избегле нагле и опасне поновне провале и поплаве, морало се најпре

дати води излаза. Ради тога једновремено са чишћењем главне штоле радило се на пробијању двају ходника са стране. Рад у главној штоли напредовао је врло тешко, јер у пркос највећој пажњи и пркос осторожности и крепком утврђивању провале су се неколико пута понављале; вода чишћењем препрека које су је заустављале добијала је поново своју силу и радници су морали при свакој поновној провали воде да се брзо спасавају. (Наставиће се) К. С.

нела за 14 км. у страну од осовине његове. 200

у брзо испуни целу галерију да су се људи