Српски технички лист

41 —

ФАБРИКАЦИЈА И УПОТРЕБА КАЗЕИНА.

— Индустријска хемија —

Показан је (патент но 312846, 1901;, процес другог једног продукта на основу казвина и нитро целулозе који је састављен из 200 до 300 делова казвина на 100 делова нитро — целулозе, и који се добија доводећи две субстанце у пластично стање, Нитро — целоуза се додаје раствору камФора у алкохолу: 100 Кот нитро — целулозе требају 40 до 60 Кот камфора раствореног у 20—60 Кот алкохола на 95%—60". Казвин бе потопи у раствор боракеа или карбоната соде, постане пластичан; исцеди се и потоли у алкохол или етар. Субстанце се лако измешају у муљалици. Маса постане провидна или прозрачна и потпуно хомогена. Може бити ковна. Добијени листови, заједно спојени, поделе св најзад на плоче произвољне дебљине, као што се то ради код целулоида.

Цена је његова мања од цене целулопда и може га свугде заменити, јер има исте особине. 'Тако се лако добијају имитације слонове кости, рога, корала, костију и т. Д.

Предмети токарства израђени од казеина могу се

најразличније обојити. Бојење се постиже додавањем |

пигмената у раствор казеина. Имитација гатата или абоноса добија се додајући 2%/, чађи раствору и таложећи га апетатом олова; талог се испере и осуши на оквирима са платном које пропушта; сушење мора ићи полако; маса по изгледу сивкаста потопљена у Формоч и углачена, добија сјајно црну боју. Цинк ће дати белу боју. Сулфат никла даје зелену. Сулфат бакра бледо-зелену. Употреба хромата даје зелене, личасте, жуто, неранџзусте масе. Употреба танинске киселине, по М. М. 5шег па Киесће (патент Француски во 172604), продукат вив или црн.

Казесин за париске артикле се Фабрикује на два места, у ГеуаНојл — Регтејб, близу Париза (Сотрасте пиетпабопаје де Та Сајашће, Нојећ Солр.), и близу Хамбурга. У тим местима отврдљавају казвин у Формалу, који спречава кварење, а да има довољно тврдину излажу та јаким притисцима.

Фабрика у ГеуаПојз Регтеф израђује галалит у плочама и штаповима у свима бојама. Плоче имају око

0 м. 40ж0 м. или 0 м. 40Х%0 м. 80. Штапови имају 0 м. 75 и 1 мет. дужине.

бе- |

Галалит има исте особине које и природан рот1) за израду чешљева, клештима се сече на различним калупима, да буде губитак на свакој плочи што мање.

Кад се чешаљ исече и оструже, углади се са оне стране где долазе зуби, затим се исеку зуби.

М. К. Сошоп говорећи о сравњивању целулоида и галалита који је добио професор Кал Ноззак, каже, да те две субстанце имају готово исту густину: голалит варира, према боји, то значи према страним примесцима. између 1,817 и 1,85; целулоид између 1,34 и 1,40. Тврдина галалита је охо 1,5 а целулоида испод 2.

Целулоид се лако сече док се галалит лако цепа; оба се лако израђују и могу се лепо глачити, нарочито последњи.

Галалит је, по изгледу, лошији од целулоида, мање је пластичан; предмети од целулонда, савијени, одмах се враћају у свој први облик, док се гагалит ломи чак и кад се мало савије. До сад све гагалит није могао добит: другчије до у листовима, који имају бар 2 пп дебљине, а никад, као целулоид, у прозрачним листићима танким као папир, и у Финим концима. Тако исто мање је издржљив према притиску. При свем том кад се дуго држи у кључалој води, постане мекан и сависљив, али никад не може бити тако изливен као целулонд.

У ладној води галалит прима, после шест длна, на темнератури лабораторије, око 83096 воде; после дванасст 38 %/, у исто време надује се и постане крт, Под истим условима, целулоид, примањем воде, једва увећава за 1 „/" своју тежину.

Масна тела и органски растворачи, не измењују галалит, али се овај надује у алкалним растворима, који не дејствују на цолулоид. И галалит и целулоид су потпуни изолатори електрицитета.

Главна надмоћност галалита над целулоидом јесте што је без мириса и што тешко сагорева: изложен утицају пламена, угљенишо се одајући непријатан мириб, као рог, док се целулоид одмах запали, отпушта · јући густ дим камфора, еф

(Наставиће се)

1) Воупе дз Сите трдизмеЏе де јапујет 1905.

ЈУРА РСА ријечи ТА А

ложаче парних котлова

по П. Браузеру, Ј. Шпенрату и другина

од инж. Ж. Димитријев 'ћа

Увод.

Циљ рада парних котлова је понајчешће, да то- | плотом произведу од воде водену пару са довољним

| напоном, те да се ова можг употребити на производњу

механичког рада. Да би се разумео рад и послуга парних котлова,