Српски технички лист

само на грађење железница, то би очевидно престанком тих радова наступила штетна реакција коју треба унапред предвидети и избећи.

Из свих ових кратких напомена јасно је, да, при свем том што је грађење железчица данас најглавнији и најпречи задатак Државе, ипак не треба на њ утрошити ни сва материјална средства ни уложити сву снагу; напротив, заједно са Министарством Грађевина мора и Министарство Наролне Привреде развити најживљу делатност да се приватној инцијативи пружи могућности, да она на своју руку дејствује на ономе пољу, где бирократској државној руци недостаје лакоће и окретнос и.

Према свему овоме, да се не би осла-

били новчани извори у земљи, мора се сматрати да је најбоље а у исто време и најпростије узети потребан новац за грађење железница на страни, и то непосредним задуживањем Државе.

Као даља, и по себи јасна, последица овде изнесених мисли излази, да треба тежити да што више од новца, уложеног у грађење железница, остане у земљи, те да притече у помоћ јачању производње на селу и стварању индустрије.

Руководећи се овим прирципима, до којих смо овде дошли, ја ћу покушати да у идућим бројевима изнесем како би требало вршити само грађење железница, те да оно одговори нашој потреби и нашој снази.

Кир. Савић

СИМПЛОНСОНИ ТУНЕЛ.

У ниже изложеној таблици изложена је каракте-

ристика четир трансалпијска тунела и напредак у техници, који је постигнут при радовима ове врсте.

| Мон- |08-Г0Т-| Арл | Симсени | хард берг | плон Дужине галерије . . метара |12,283) 14.290) 10.246! 19.799 Потребно време за пробијање галерије. . .година |13%| 7,5 3, б,Б Средња дужина галерије која је месечно пробијана метара | 765 '| 164 | 250 |251,8' Година кад су радови поЧЕТИ таи 1857! 87 | 1880) 1898 Целокупно трајање радова _..______ године 14 9 3,5 | 7,75

Права дужина тунелаз2) Издатак од подужног метра готовог тунела, франака Максимална температура стене тунела Максимални висински положај тунела, · метара Максимални успон у тунелу милиметара на метар Висина брда у осовини

12.849] 14.984! 10 260) 19.776

6.130] 4470] 4050) 3900

309 с.1319 с.|190 с. 549 с. 1155

#3911 7705

22 | 5,» | 15 4

тунела................... метара | 2949) 2861: 2030) 2850 Максимална висича слоја који лежи над тунелом метара | 1654)! 1706! 720 | 2135

1 Ако се не узима у рачун одоцњење од године дана, које је потекло услед изузетних прилика, које су спречавале радове на самоме пробијању тунела, онда је месечно напредовање било 303 метара, т.ј. за 21%/, веће него код Арлберга.

2) Заједно са деловима у кривинама за спајање са приступним пругама, које леже на обе крајње тачке тунела.

тепе дешавале вас лавина аи ит ас ан гевамаше / насрзе арене тла инеши зета

Тунел се састоји из две једнаке паралелне гале-

рије са по једним колосеком, чије су осе удељене 17 метара једна од друге.

једна од галерија, коју ћемо назвати тунелом, одмах је израђена по одређеном профилу; то је та галерија која је већ предата саобраћају. Друга, коју ћемо звати паралелом, израђена је истовремено али са смањеним профилом; она ће се пробити са пуним пресеком својим кад приход на првом тунелу буде достигао 40.000 франака по километру.

Читав тунел лежи у правој линији, изузимајући крајеве где прелази у кривине само зато да би се могао спојити са приступним пругама; при свем том тунел је продужен галеријама са смањеним профилом на оба краја, да би се олакшала геодетска верификација правца.

Размак између улаза обеју правичних галерија износи 19 км. тад; а дужина самога тунела 10 КМ. 770.

Северни улаз тунела лежи на висинској коти 685, м. вв, одатле наступа успон од Ол на дужину од 9 км, 184; почев са јужне стране, која лежи на коти 633, м: во успон је од 0,007 на 10 км. ове.

Обе рампе спојене су кривином од 10.000 метара полупречника спојна тачка, теме, лежи на коти 704, м. 98.

Спајањс је требало извршити једном хоризонталом од 500 метара дужине, на коти 704, м. 10, где се налази и станица за размимоилажење од 400 м. дужине, којом би се служиле обе паралелне галерије, али за време грађења учињена је поменута измена зато, да би се олакшало отицање воде, која је јако навалила у овом делу тунела.

Дебљина облоге није свуга једнака, она се мења према отпорној снази стене, али у опште речено њена најмања дебљина на завршцу износи 0, м. »р.

Паралела има пресек од 3, М 40 ширине и 1 м. 4 висине. Она је спојена са тунелом на сваких 200 метара попречним галеријама истог пресека.