Српски технички лист

= та ==

се између главних ребара умећу споредна ребра, што чини малу варијанту од Хенебикова система.

Покривач система Миланковић — Крајцовог има превагу над свима осталим врстама, што одлично изолује како звук тако и топлоту. Извршени опити показали су апсолутао изоловање звука.

Просечна тежина оваких покривача износи 220 ка на пе,

У Бечу је до сада. израђено више грађевина, у којима су међуспратне конструкције израђене по овоме систему, К. Б.

Материјал за сеосни водовод. Н. Ктећуесет.

У 30-0ојсвесци часописа „Јошта] Иг СавђејецећЊипе пипа Ууазвегуетзвотешпе“ постављено је следеће питање:

„Које се гвоздене цеви препоручују као најбоље за један сеоски водовод са малим падом, односно малом брзином, меканом водом и постављањем цеви у несигурном-ровитом земљишту 2“

Жалити је што у постављеном питању недостају још подаци о количини воде и величини пада.

Па ипак и поред тога из постављеног питања јасно је, да при грађењу дотичног водсвода постоји низ тешкоћа, које иначе ретко у таком обиму долазе.

1, Можда већа опасност од рђања цеви изнутра услед мекане воде при малој брзини.

2. Опасност од рбања цеви с поља услед ровито-глибовитог земљишта.

3. Велика опасност ломљења цеви због несигурног ровитог земљишта (потрсси, клизања, кретања земље.)

4. Тешкоће при полагању цеви у несигурном, ровитом земљишту.

Улазећи сада у поједина питања, могло би се за прву тачку рећи, да је опасност од бржег рбања цеви изнутра, успед мекане воде и њене мале брзине кретања, — неоснована Али мекана вода чешће нагриза цеви него тврда стога, што је мекана вода богатија спободном угљеном кисзлином и кисеоником. Ово нагризање — рбање појачава се још више, кад вода поред слободне угљене киселине и кисеоника има још и малу брзину.

Да ли постоји опасност за унутарње зидове цеви од корозије, може се сазнати поуздано само тачним хемиским испитивањем. На избор материјала ово питање нема никаквог утицаја, јер према стеченом искуству асфаловане ливене цеви недају довољно отпора против корозије, а тако се исто понашају поцинковане и асфалтоване ковнг цеви каои Манесманове.

Потребно је дакле према свима приликама, да би се избегло поменуто нагризање и рђање, — да се постарамо, да от«лонимо сувишну слободну угљену кисзлину и кисеоник помоћу каквог погодног вакумриследа; а осем тога да се постарамо и за довољно проветравање. 2. Опасност од спољњег разоравања цеви постоји такође у ровитом и глибовитом земљишту. Цинковање и асфалтовање цеви ниуколико не отклања ову

опасност. Уобичајено полагање цеви у довољно јаком застору песка не даје трајну заштиту, пошто подземна кисела вода убрзо кроз песак продре. С тога је пстребно, да се гвоздене цеви, па биле оне ливене, ковне или Манесманове, осигурају кахвим добрим изолатором, нпр. као што се код Манесманових цеви употребљује омотач од асфалтоване јуте. |

По себи се разуме, да у оваквим случајевима треба обратити велику пажњу на ово изоловање, т. ј. да буду цеви приступачне при доцнијој ревизији и оправкама. Особитих тешсоћа при овом изоловању нема, ако се има стручан надзор; трошкови око овог извођења сразмерно су незнатни с обзаром на сигурност и што већу трајашност цеви.

3. Код несигурног, ровитог и клизавог земљишта треба са свим искључити употребу гвоздених ливених цеви.

Ковне цеви могле би нас задовољити, кад би се њиховом употребом избегли пресиди у мрежи.

Само нам Манесманове цеви дају за овакве случајеве потпуну сигурност. Стечено искуство последњих година са поменуте три врсте гвоздених цеви доводи нас до горњег закључка и од интереса је, да се резултати о тим опажањима овде изнесу.

Од прилике пре три године у КатПећ-у код Ко: бленца, а пре неколико месеци у М ће у опет код Кобленце десиле су се знатне катастрофе услед руч: терена. При овим катастрофама је у КагПећ-у главни водоводни спровод од ливеног гвожђа на 30 места прскао и потпуно разорена; док је у Мш ћет-у,, где је око 80 зграда разорен, — главни спровод свега неколико сати био ван рада и ако је био изложен страшној катастрофи, ато с'тога, што је вод имао челичзе Манесманове цеви.

Колико је био велики земљани покрет у Мшћејт у види се по томе, што је улица у којој су куће разорене постала на неким местима ужа за 0.5 ш., него што је пре катастрофе бала. На низбрдици су земљани покрети износили по 20 т., услед чега су огромни земљани притисци местимично створили брежуљке и доље. Дејсто ових земљиних покрета на Манесманове цеви главног спровода ограничило се само на њихово сразмерно незнатно извијање, а при томе спојеви нису поста · ли пропустљиви. Највећа деформација спровода била је у томе, што је олово у неким муфовима — -спојезима било померено; а из два муфа сасвим истг-