Српски технички лист

008

Пунотине на патосима од цемента

Пре неколико година један свдашњи предузимач израдио је на једној грађевини за једну повећу Аворану од портланд цемента патос који се није добро одржао, јер се-после извесног времена на истоме показао, повећи број пукотина.

Како је грађевина зидана доста нагло, а патос почивао на сводовима који су разапети између гвоздених греда, као да је оправдано било гледиште, да су св пукотине на површини појавиле услед слегања грађевине, и да по томе не би било правилно, да предузимач одговара у таковим приликама.

Али, као вазда, надлежни нису делили то мишљење, и зато нису нашли за умесно да због тога предузимача ослободе одговорности.

Није био довољан ни други разлог предузимачев,

који је излазио да су се пукотине и зато појавити мо-.

рале, што је патос рађен са дв. разнолика материјала у толико, што је на бетонску подлогу од роман цемента дошао елој малтара од портланд цемента, те је усљед неједнаког истезања горњег и доњег слоја при високој температури, која је владала целога лета, горњи _ слој од портланд цемента морао попустити. -—

Предузимач је био мишљења, да прскања не би било да је и доњи слој израђен од портланд цемента као и горњи слој.

Надлежни, који су испитивали цемент пре њего- |

ве употребе и нашли, да је материјал добар, изјаснили ву се, да израда није извршена како треба, па су наредили, да предузимач изради поново горњи слој патоса о своме трошку а по св ме најбољем умењу, али и опет портланд цемента.

Предузимач је био уверен, да попуштање долази услед истезања и скупљања велике цементне површине,

и за то је, при поновном раду узео прв евега најбољи | беочински портланд цемент а уз то разастро мрежу“

од танких жица, и тако цементну површину армирао, надајући се, да ће сада свакој промени стати на иут и постићи повољан ресултат. у

Неко време изгледало је да ће предузимач сретно проћи, али су се у брзо за тим показале нове пукотине, које ни гвоздене жице нису могле да спрече.

Неки рекоше да је овој надаћи узрок што је жица била масна — јер је руком рађена —- те цемент нијб могао уз исту да прионе, и тако је горњи слој остављен сам себи без потпоре морао попустити; предузимачу !е дакле наређено, да, и по трећи пут, изради ову површину по свима „правилима техничке науке“ а без икаквог даљег објашњења и упуства,

Предузимач је најзад и по трећи пут радио горњи слој од портланд-цементног малтера и то са највећом пажњом, не жалећи да и нешто више цемента, утроши, само да посао непадне лобро.....

Па ипак, и овај трећи посао није био добар, бетон је испрско — али сада се одустало да предузимач поново квари бетона, него се приступило поправци новим радом у толико, што је читава површина преву-

чена асфалтом и тако попуњене пукотинице, које су се појавиле на пов„шини.

Ово искуство стало је предузимача на 83500 динара, које је он потрошио, са резигнацијом само да се отресе посла за који се није могао наћи добар мајстор — стручњак.

Из изложенога видн се, да су чињени разни покушаји, да се једном недостатку стане на пут, али се у томе није успело. Палијативном једном мером постигнуто је, да је патос позтао употребљив за. оно, чему је био намењен, алн, и покрај толиког трошка, који је предузимач поднео, прави узрок невољи није се про-

нашао —

Како нам јо тек сада дошла до сазнања једна расправа по овој теми коју је публиковао енглески часопис Епртпееис Косогд, неће бити па одмег да је у кратко саопштимо, знајући, да ће она многима добро доћи у наступајућој ери живљег рада на грађевинарском пољу.

Познато је, вели се у тој расправи, да се на површинама од цементног бетона, који је изложен влази, много чешће показују пукотинице него на бетонима, који су стално у сувоти. Код бетона аа влази дешава, се, да вода понесе. на површину веома еитне делиће цемента, нарочито ако је воде знатно више него што је потребно, и тада, пошто се сувишна вода испари, избачени ситни делићи цемента образују танак слој малтера који је — по садржини демента — маснији него доња маса.

Осведочвно је, да чист цемент и маснији малтер подлеже много јачем прскању него малтер, у коме има већа количина песка или ситног камена, Ако се це- · ментна површина покрије добро овлаженим песком, или ако се иста потопи у воду за неко извесно време, прскање може се скоро са свим спречити. Успех је пак свакако осигуран, ако површина остане толико времена

под водом, колико је у опште потребно, да се цемент потпуно кристалише. Наравно овај последњи поступак

могућ је у најређим приликама.

Дугам испитивањима, која су вршили, свак за себе професори 5Зуат и Вапзећтрсег, доказано је, да цемент поддежи контракцији (екупљању) кад св на ошвореном ваздуху стврдњава, и да је под. истоветним погодбама контракција слабија код малтера, који је рађеа у смеси од једног дела портланд цемента и три дела песка. На против, чист цемент кад се стврдњава #,0 водом он се нешто истеже, па тако бива и са малтером, али у много мањој размери кад је рађен у горе поменутој размери.

При томе су нађени ови резултати : "

Чист портланд цемент, сврднут на ваздуху, на крају 16. недеље скупио се за 0,150/,

Малтер у размери 1: 8, стврднут на ваздуху, на крају 16. недеље екупио св за 0,059/.

Чист портланд цемент, стврднут под водом, на крају 16. недеље истеже се за 0,059.