Српски технички лист

ПН ој лева Мара а је Ар

“ ЛЕ .

и сам окр. начелник настане на неком путу да се што пре уради, па се ипак не може да изврши, али је опет најлакше за то напасти инжењере. ; Па не само за путове да је. повика на инжењере. И за многе друге ств"ри у округу где долазе у додир својим радом инжењери, виче се на њих. Ако је не"повољно по једну страну испало какво вештачење судско, или полиоијско, где је инжењер давао своје мишљење, на инжењера се повиче, јер је он био најмеродавнији вештак у спору. Ако се чине извиђаји на каквим грађевинама на.суву или води, те због тога сопственицима буде наређено да исте доведу у ред, према постојећим законима или правилима, и ту се виче на инжењере да су они за то криви. Обично се каже: кад је толике године могла воденица бити без сталне мере, или кад је толико служила каква страћара, која је склона паду може и даље тако ост-ти. За путове има највише примера. Онај ; вим путем земљиште, он ће обично казати; да не жали да му се по сред куће удари траса, само да једном и они добију пут. Онај опет, коме је траса закачила имање, он ће викати, што но кажу да се до неба чује; зашто и ономе газди није ударио пут на имање него мени сиромаху, и ако је тога газде имање негде Бог те пита за брдом, Ако ли пут опет удари баш на кога газлу, онда ће се опет рећи: „Промениће то инжењер,“ „подмазаће газда!“ А кад траса остане куда је обележена, онда обично кажу: „не даде му газда колико му тражио, па остаде где је и било.“ (Одакле се год погледа свугде су инжењери криви. | Што је најглавније сваки рад инжењеров изложен је на видик и званом и незваном посматрачу. Ни један посаб инжењеров не ради се у четири зида. Ако је пут обележен, сваки види и хоће да суди о њему. Ако се копају темељи за могт или коју другу грабевину, по цео дан ће бити присутних гледалаца. Ако се зида,

коме се не просеца но-

сваки камен или цигла види се ваља ли или не ваља а тако исто и остали материјал. Ни у једнеј струци није толикој критици и оцени изложен какав рад, као коц инжењерске.

Аако инжињер при каквој крпежи зграда не пре:види каква врата обојити, или при копању темеља за какав мост буде већег рада, онда се одмах повиче, што није и то предвиђено, к разуме се на рачун тога праве се разне претпоставке

Предузимач Н. М. из Зајечара примио је се да сагради мост преко реке Добрујевачке на друму Бољевац — Књажевац, с тим да му се зарада исплаћује у ратама од по 7000 динара.

Прва рата исплаћена је, изгледа како тако по погодби алу кад је пред окружни одбор приспео рачун предузидачев, према коме је овај имао да прими на име 1 рате суму у 7000 динара; одбор је решио, 10-ог окт. 1906, да зе рачун не може овершти ·зато што нема за ову (1906) годину буџетске могућности, већ је

= 21

и мат

Што се тиче приватних зарада инжењерских и ми смо противнн да инжењери раде приватне послове на штету службених, нарочито у оним варошима где има приватних инжењера. Али у унутрашњости, где још нема приватниг канцеларија ичжењерских а нарочито кад окружни инжењери раде ове послове у своје слободно време, онда би то био апсурд забрањивати приватне послове. То би изгледало тако исто кад би неко затражио да се и окр. физикусима забрани приватна праксе. још би чак можда њима смисла забранити то, кад има приватних лекара који су беспослени, него инжињерима, али на то не треба

нико ни да помисли. Док болесник може наћи у свакој

имало пре и

"и среској варошици лекара, дотле неком сиромаху који

је пао у зеленашке руке, па да би регулисао дуг и узео зајам од Управе Фондова, треба да,оде чаку Београд и позове приватног архитекту или инжењера да му изради план, јер окр. инжењер не сме то га уради, то би га јефтино коштао тај посао.

Друго је, што неки вичу на инжењере да каду округу раде званичне послове, па искрсне какав случај приватног посла, да они онда без обзира што су изашли званич. послом ипак наплате и од приватног пуну дијурну. И овде може бити два случаја. Ако је приватни

сао такав, да га инжињер не мора радити, макар га и званично, тражио заинтересовани, онда му је слободна воља колико хоће да наплати и пошто. се погоде. Али ако је посао такве природе (као што су нарочито регулац. линије или други приватно — правни послови) да би инжењер морао да изађе, ако се званично затражи, онда у томе случају треба наплатити половину дијурне, ако један посао ради, а ако више, онда поделити на све послове. Свако друкчије рађење није допуштено и онда, ако заиста има таквих случајева они су за осуду. М ми кроз наш орган износећи у одбрану колега ово неколико редака чинимо пажљивим све колеге којима дођу оваки случајевипри раду, да се постарају да због неколико динара дијурне што више наплате, не дају повода овим жалбама на све инжењере. А ону господу, која прате рад инжењера и причају ове спучајеве без доказа молимо да не штедећи имена оних који противно раде изиђу свакад на среду са именима таквих инжењера те да их и ми њихови другови осудимо. :

Ч. Гагић.

Једно решење ужег одбора округа тимочног. ,

предвиђено да се исплати у идућој 1907 години и тада ће се, оверити. у

Далеко би нас одвело кад бисмо хтели да указујемо колико је неправилан рад окружног одбора што се није постарао за потребан кредит за 1906 годину, пре него што је грађевину уступио у израду, али, пошто он то није учинио и пропустио да изврши оно што му је његова дужност налагала, довољно је да нагласимо да он не може захтевати. да, за последице његове неумешности, одговара и штету сноси предузимач,