Српски технички лист

ње ДА

Приликом извршења претходних радова које је град Париз извршио увидело се да су издаци у масто предвнђених 99.000 динара изнели 261.779 дин. 65 п.

Тек 4-ог децембра 1866 могао је предузимач отпочети погођен посао, и ен је радио, принудним прекидом за време рата 1870-—71, како тако све до го: 1872. У то време бушење је достигло дубину од 532 м, оу грде се наишло на ровито земљиште, услед чега је настулио еплор „између града Париза и. предузимача, Па како се није могао постићи споразум, то су радови прекинути, пошто је предузимачу исплаћена сума у 214.772 дин. 85 пара.

Пошто се град Париз побринуо за довољна сре- |

ства, (нових 220.000 динара) то је бушење с другим предузимачем настављено 1892.

Првобитно усвојен пречник бунара био је 1,20м, али се при продужењу рада исти свео на 0,90 м, па је при свем том у току 1894 кредит за радове повеЋћан на 270000 динара. 5

Али септембра 1894 године метална. облога поцепана је на дубини од 402,25 м и сад је требало, укрутити спуштене. цеви у положају у коме су се затекле помоћу течног бетона, да би се предупредиле тешке последице, које су се појавиле услед покрета. Тај посао довршен је априла 1895 године. После су спуштане деви само 0,60 м. пречника како би се пробило притешњено место и тако ·-истим Пан наставило бушење.

Но и са цевима оволиког пречника било је неприлике. Цов је застала на дубини од 543,89 м, те се морала спуштати трећа цев са 0,50 м. пречника а у дужини од 262,56 м, али с њом се могло отићи само до дубине 566,60 м, после чега се прибегло цеви од 0,40 м. пречника да се дође до воде, која се налазила на цубине 571,50 м.

Кад је шикнула вода онаје понела собом толико песка, да је наступила опасност да се заспе бунар изнад висине, коју је достигао горњи крај цеви од 0,40 м, пречвика и зато су је морали повући на поље, Најзад овој невољи придошла је и једна друга, јер је у бунар упала читава серија сонди у дужини од 481 метара, тако да се имало великих мука док се могло доспети до. цеви, коју је најзад услед толиких недаћа ипак песак затрпао.

Радови су понова предузети марта 1900 пошто је одобрен још један нов кредит од 80.000 динара, и тако је, најзад, наследник другог предузимача посао довршио спуштањем цеди до дубине 582,40 м из које ја добизгно 67 литара водеу секунди 287. (О температуре.

Бунар је примљен од стране града Париса 17-ог марта 1904 године, дакле након скоро 41 године мучног и напорног рада — и пошто се потрошило у округлом броју читав један милијун динара — а те је око 80%/, више' него што је предвиђено,

Н.

године

М.

| СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

(Продужење);

Могло се опет предузети и бушење с машинама, које је било обустављено неколико месеци. Али је ускоро наступило време када су радници морали бити остављени да трпс и прекомерну врућину и влажан ваздух. „Не претерујем“, говораше Карл Брандау, о овој последњој периоди пред пробијањем подкопа, „кад велим, да је оно што се тад захтевало од раденика било просто нечовечно. Показало се да више није била могућна никаква заштита радника, јер је врела вода долазил са свију страна и бокова, температура ваздуха којим се проветравало достигла је 300. Имали смо још само 95 метара воде у секунди на расположењу и њена температура била је 16•0 наспрам 100 литара у секунди вреле воде од 460 наш до тад опробани начин расхлађивања изневери нас потпуно, изневерило. је и све што су људи могли предвидети. Да се наш задатак реши наје било другог пута сем бескрајног стрпљења, пажљивости, ис-

трајности и телесног пожртвовања, да се раденици само на кратко време упућују на рад и све нове и нове снаге шаљу у замену заморенима, и то — месецима.“

Тако је напослетку исгледало на радилишту пре но што је подкоп потпуно пробијен. 22-ог Фебруара 1905 године изли се с чела главног подкопа вода која је већ била у вези с поплављеним поткопом на северној сграни јер манометар на устави стаде магновено на 1/, атмосфере. У вече другог дана преостало је до потпуног пробијања само још 5 метара. Зато учинише све потребне припреме да врела вода при пробоју прође безопасно. 26-ог у 6:24 часова изјутра биле су избушене све мине за повследње палење и баш је требало извршити смену, кад раднички воз искочи из шина те спречи да радници дођу на време.

Људи које је требало сменути изјавише одмах да пристају да раде и даље. Нешто пре 7 и по часова затрешташе пуцњи гр-