Српски технички лист

, " — 106 —

Оне су постале приликом једнз утак- | могу произвести две различне брзине вожње. мпце коју је пре неколико година прире- | а да при том буде ефекат подједнако добар. дила била Јадранска железница за саобраћај | Решење које је за ту утакмицу поднела била ца пругама између Гессо, Собсо и Оћја- | Фирма Вголп, Вохеп # С-је оцењено је, исуеппа. Главви захтеви су при том били, по- | тина после много струких измена и попраред тога да се у опште добије већа вучна | вака, као најбоље и прве такве локомотиве снага, још и тај, да се поставе два незави- | саграђене за Уеј| железницу стављене су она моторна спрега на једном постољу с | на расположење за пробу на симплонском триковима (пар осовина на стожеру) и да се | тунелу.

(Наставиће се)

КЊИЖЕВНОСТ.

Улези НтумвКора ОПтизеуа Та ћита 1 Атејба и | Валентни Лапен техн. саветник — Пројекти за броЛартеђи изашао је 1. број за 1907. годину са овом | довне канале. Грађ, саветник Х. Боле — Основа за садржином: обнову грчко-источне дијезанске цркве у Новом Саду. Милан Шварц градитељ — Установе за изво- | т Др. Иво Малин. Друштвене вести. Различито. ђење конструкција из армираног бетона у Пруској, Списанне на Блгарското Инженерно-Архитектно _ Дружество " Проф. инж. В. Хлавинка — може ли се Сава крај| у Софији изашла је 1. и 2. књига за месеце јануар Загреба употребити за моторне сврхе. Проф. инж. В. | и фебруар 1907. г. са овом садржином:

Хлавиника — Осушење Врањске долине у Далмацији. Арх. П. Којчев — Уметничко богаство (домаће). Инж. С. Смоћински — Овегска изложба у Милану | 'Н.Ш. — Може ли -се на бугарским железницама догод. 1906. Друштвене вести. Различито. А 2. број са | пусти већа брзина од 50 км. па час и да ли су до• овом садржином: ; вољна употребљена надвишења у кривинамр О котло| Милан Шварц градитељ — Установа за изво- | вима локомотива. и. локомобила. Друштвене вести. ћење конструкција из армиранога „бетона у 'Пруској. . Д.

КУ БОЉЕ ЦЕНЕ:

Нов начин за израду непробојннх патоса, плафона и зидова | томе начину, него се мора додавати већа количина воде пемоћу –изолојућих слојева. Начело новог начина састоји | а на штету отпорне снаге бетонове, — Тако исто у се у томе, да се у појединим деловима грађевина о- погледу отпора на клизање белоном обавијених гвоставе шупљине које се затим попуњавају шљунком, | здених делова. разни опити показали су, да се постижу шљаком итд. па се онда под јаким притиском цемент | најбољи резултати односно извлачења, или утискивања сасипа и читав простор испуњава, -=— пошто цемент гвоздених делова, кад се при изради бетона употреби отврдне добија се непробојан слој. Па како цемент најмања додатак воде.

.

пол прнтемл“ зедире У све саставке и поре зидова, | _ (Пуугурање од несрећних случајева на железничким возовнеа. то се и стврдњавање врши под притиском и тиме се ; у ствари задобија једна непробојна целина. —-_

Милан Николић архитекта рођен у Беловару (Хрватска) 1863 г. добио је 1905 године у Вашингтону

гр Ц" –

МИ. нем. патент на један свој проналазак

Количина воде која се придодаје бетону — битно утиче Задатак који је мислио постићи састоји се у овом: на јачину бетона. Испитивања, која је вршио завод за [). Да спречи судар двају возова, испитивање грађевинскег материјала у Штутгарту, по- 2): Да онемогући везу ас па

казала су, да је у опште узевши, најбољи успех по-

Е "3), Да спречи да воз никог не прегази:; стиже, кад се додало таман толико воде, да постане ), Да спр д Р

онлоко влажан, као земља у откопу. Али, како је ве- || 4). Да-контролише пругу МИНН 16 жожња, ома тешко постићи, да се додатком тако мале коли- 5). Да аутоматски сигналише долазак воза дуж чине воде, добије једна хомогена бетонска маса, јер | целе пруге; и

постоји бојазан, да извесни делови остану неовла- 6). Да спречи да воз налети на разваљену пругу

жени; то се у пракси не може израђивати бетон по | или мост.