Српски технички лист

— 112 —

које су у вези с њиме. Ове је пруге било лакше развити на јужној него ли на северној страни. Мора се признати да је италијанска влада у вези с друштвом средоземних железница учинила ове што се могло, те да Симпнону једним махом отвори све саобраћајне притоке које ће га моћи уздићи на ранг саобраћајнога бил“: првог реда. Сем нове управо планинске пруге Потодоввоја Јзеђе која се пење на висинску разлику око 400 метара на дужину од 19 километара, саграђена је јот у мрежи средоземних железница и пруга ОПотодоввоја – Атопа а старија пруга, Ротодоввоја —Отахе]опа, која није, подесна за светбки саобраћај остављена је локалним потребама. Агопа је дакле постала средиштем пруга које од Симплона воде ка Милану, Ђенови и Турину, и које служе брзом саобраћају. На захтев вароши Турина, још је саграђена права пруга од Ароне до Сантхија за непосредну везу. Ове нове пруге коштале су око 70,000.000 лира (динара) и Италија је већ чинила употребу свог права откупа, које је била задржала приликом давања концесије средоземном друштву за те пруге у 1901 години.

Теже је било на северној страни Симплона задовољити све жеље суседних А жава и швајцарских кантона. Најближа спојна пруга била је већ готова пи само ју је требало још успособити за јак саобраћај полагањем и другог колосека, између Брига и Лозане. С правом и за срећу будућности симплонског тунела одбијено је тражење да се Женева створи за централ северних спојних пруга и да се брзовозна пруга за међународни саобраћај постави на јужну обалу женевског језера, која ни по положају ни по склопу није за то подесна. Женева ће свакојако некад и ако у далекој будућности просецањем Монблана ·добити непосредну везу с Италијом. А симплонски пролаз тако је јасно управљен на југозапад, да би му било само од штете, кал би се његова главна пруга обилазним путем провела преко Женеве место преко Лозане. Још

је нарешено питање да ли не треба попра-

вити, за међународни западно европски саобраћај, сасвим нозгодну везу између Лозане и Француске, просецањем Моп|-ад!ог-а или ЕапсшШе. Кантон Мааа живо жели прво а железнички интереси захтевају ово друго решење, које би било свакојако много скупље. Нами и овде изгледа да је краћи пут, најбољи, и да је Уајогђе-тунел испод Моп| Фог-а који се заједно с прилазним пругама може израдити ва 21 000 000 д 'нара не само лакше извршити, већ да и задовољава, потребу, Свако кретање на запад пруга, које би спајале Француску, одстрањивало би Симплон од свог главног циља који се састоји у том

"да то краћим путем веже Лондон и Париз

с Италијом. .

Друго је иптање: веза Спимплона са севером а с овим би дошле у питање и немачке саобраћајне прплике. Немачка је до сад, како се вели у једном извештају 0 довршењу Опмилонског тунела, гледала на развој целе ове ствари само с научно-еаобраћајног гледишта, Између два кантона водило се до сад питање, да ли треба проћи испод Гббвећђегр-а или непод МПдавииљђеј-а. Међутим је решење донето за | бјасћђега. Свакојако овде је питање које по тешкоћама није мање но питање о тешкоћама, граћења оимплонског тунела. Јер, у зези са симплонским тунелом и овде се не може помишљати друго но да се проведе тунел кроз подножје брда на малој виспни над морем, јер само такво решење може бити корисно. Једна се Француска Фирма понудила да изради Летшбертки тунел за 88 000 000 динара. Извршење ће наићи јот на многе тешкоће. За немачко-италијански саобраћај спмплонски ће тунел тек онла добити свој значај, кад се и ова важна допуна буде извршила А тотле може проћи опет још 10 година. Надајмо се бар, да пионери швајцарског саобраћаја, кад приступе овом другом пџиновском делу, неће наићи на такве нечувене тешсозе тако неочекиване природе, као што је то било при грађењу симплонског тунела,

Ј.

Хокушај за електричку бучу ка дечкој »радској железкици

Аустријско министарство саобраћаја већ се а | подуже времена бави предходним студијама зарад увоћења електричне вуче на трима железничким пругама, на: Арлбершкој железници Замдеск—Вуидеих, дугачкој 64,2 километра на којој је чувени Арлбершки тунел

~ % ~

дугачак 11,1 на.

железници:

километара и 3514%,, успона;

Кагамапкепђаћи између Клагефурта и Тријеста дугачкој 210 километара на којој је Караванкски-тунел од 8 километара дужине и 25, успона и најзад на