Српски технички лист

— 114 —

занта и ширина му је била 37—45 см. Целокупна дебљина горњег строја износила је до ! метра. У много случајева је горња површина друма израђевина овако како се данас израђују макадами.

У Рајмсу нађени остатци римског друма имали су овако израђен горњи строј: Доњи слој чине два реда глатког камена свега 521; см. дебљине. Доњи ред положен је у кречном малтеру. Слој над овим је чврсто набијена земља 10—12 см. дебљине. Трећи слој је јака полога крупног шљунка положена у креч. Горњи део је ситан шљунак 15 см. дебљине.

Није још поуздано решено да ли „нису горњи слојеви шљунка на тим римским друмовима доцније нанесени приликом одржавања друмова. У "Италији је горњи слој био смеса шљунка и креза који је добро набијен. У мочарима по Германији римски су енжежери примењивали сасвим друкчију израду. О њој ће бити речи, кад будемо говорили о римским путовима по Немачкој. Кад је земљиште било стеновито, онда нису полагали никакву подлогу и често су се задовољили тиме што су у стени ужљебили олуке за точ: кове (види друмове по Босни.)

Римски «у се енжењери брижљиво старали да горња површина друма буде сведена зарад отицања воде. Ширина друмова била је између 4 и 7 метара. Са стране је махом било надвишених стаза.

Често су калдрму извршивази. само по средњој стази али није ретко било ни то да су и стазе са стране калдрмисане плочама. каналића испод тих стаза за отицаље воде.

•

Алпијски путови калдрмисани су само на ширину 1,5 до 2,5 метра.

Дуж друмова било је камења и обелиска на коима је означена дужина друма и удаљење од главних места. Даље: путопоказачи и одморишта, било је бињекташа (камења које служаше за сјахивање и узјахивање коња). То је било. потребво с тога што није било седло с узенгијама у употреби. Оно је дошло у употребу тек у ТУ веку по Хр.

Најзад да напоменемо још једну особину римских друмова. Дуж друмова било је гробница као и код Грка а сем тога подизали су и споменике, триумфалне луке, у част владалаца који су пут подигли.

Да сад оставимо на страну опис појединих важних друмова по разним покраинама пространог римског царства а да се задржимо само на неколиким појединостима у конструкцији горњег строја и положаја трасе.

Друмове преко Алпа полагали су Римљани где је год било могућно на сунчану страну, у присоје. Јер је та страна увек сувља, мање је завејава снег и топлија је. Избегавали су места где су често велики сме-.

На размацима било је |

Трећи слој горњег

"огледа се најбоље у томе,

тови или где падају лавине. Вешто су избегавали и остала опасна места кав што су клизишта и сурвине,

И дан данашњи становници у Алпима високе. цене те друмове, јер су врло вешто спроведени и солидно израђени, а клонили су сс и места где би планински потоци могли плавити друи. Махом су друмови алпијски били широки Р—-6 стопа. Поплочани су били крупним плочама тако да су махом сви суви и у свако. доба пролазни били.

Главни друмови квоз Немачку ишли су једном и другом страном Рајне а било их јеи у поплавном терену и на подножју брда ван воде.

Ширина понеких износила је 20 стопа римских == 5,91 м. Где год је постеља иоле несигурна метали су слој крупнијег камена па поврх тога слој туцаника или туцане титре из Рајне 20 см. дебео.

(Титра се зову у пожаревачком округу крупна зрна моравског шљунка од прилике као песница). Горњи слој око 30 см. био је од рајнско“ шљунка, уме и

песка.

Местимице је било насипа од 1—2 па чаки 6 М. висине. Круна насипа утврђена је слојем шљунка

а— 3 ја м. дебљине а у планинским пределима калдр-

· мисана. је.

На набијену постељу од иловаче полагали су два реда глатког ломљеног камена. Често је доњи ред положен насатице и кречом везан. Веће камење је служило као ивично камење. Над овим је дошао слој гадегабо од туцаника. или титре опет везан кречом. строја пикјец5 имао је дебљину 25 см. а састављен је из шљунка крупног као орах у кречном малтеру. Горњи слој је од ситног шључка или песка (Бјатва или шта стизга). На ширину друма од 4 до 51/, метара била је испупченост 104–25 см.

У мочарима на место камене подлоге градили су римски енжењери подлсгу од дрвених талапа или гредица (КппрреЈаапипе). Ивицу је образовало коље које је спречавало размицање талапа, Мопречне талпе по чивају на уздужним гредама од растовине,

Вештина римских енжењера у трасирању друмова што су они умели да пронађу најбољу и најкраћу трасуу брдовитим пределима и ако нису имали на расположењу детаљне карте земљишта с изохипсама.

Али им је уздужни профил често бие врло стрм тако у Босни и Херцеговини има остатака друмова римских с успонима од 15 па и 20%,. Па чак и на местима где су вештачки развијали трасу бивало је успона често по 10%/,. То је долазило отуд, што им товари нису били рационални као у данашње доба.

Наставиће се)