Српски технички лист

= 194:

4.) Бушт Бхрадска железница (ВЕ.В)) из Прага на запад преко Кладна, Жатца, Карлових Вара до Хеба (Есег) на граници баварско-саксонској;

главна пруга == 3 ки Огранци и локалне пруге = 88 км: Овега 459 км.

5) Устецко—Теплицка (А. Т. Е.) Железница (Ап58јо—'Терић2).

а.) Од полабске станице Усти над Лабом !-ве_

пруге преко Теплица до Моста у Хомутову већином

дупли (и три) колосека = 66 км. 6.) Од Ретењица преко Ловосице,

Ческе, Липе до Либерца = 149 км.

И разни огранци == 34 км.

Свега 249 км.

6.) Цес. Краљ. својина државна, (К. К. 56. В.) а.) Од Беча правцем за Праг преко

државне

Гминда 180 км. 6.) Од Гминда правцем преко Ч.

Буђејовица на Плзењ до Хеба 281 км. в.) Од Прага западно преко Плзења до

Брода (баварског). 186 км. го) Од баварске границе код Ајзен-

штајна преко Плзења у Духцов = 266 км.

д. Од Прага (Омихов) преко

железнице, ·

Лоуни у Мултаву на саксонској

граници == (69 лкм,

БЈОд Бероуна преко Раховњика

у Лоуни | 94 км.

е.) И још краћих линија ОДО ем Свега 1677 км.

з.) МИ локалне пууге и огранци: 268 км. Овега 1945 км.

7)32 Локалне пруге. Са-

грађене земаљским одбором пре-

ма таблици напред 1085 км.

8.) Остале локалне пруге 515 км.

9. Ческе трговачке пруге

(В олВ.) 187 км

10.) Саксонских државних желез-

ница на атару краљевине Ческе 31 км.

11.) Баварских државних железница 5 км.

12.) Фридлантске локалне пруге 45 км.

Даје укупно НО иМ

железница на атару краљевине Ческе. Површина краљевине Ческеа износи 51970 км“ и према томе долази 1 км. железница на 7'8 кма површине не рачунајући ту на и: електричне трамваје у Прагу, Либерцу, Усти над Лабом, Плзењу, итд. Инжењер Јован Јнрачек

Дилан за безу француске и Снглеске подморском железницом.

Од особитог је значаја питање о вези Француске и Енглеске подморском железницом. То питање, чијем остварењу стоје на путу само политички разлози, с "техничке је стране, може се слободно казати, потпуно решено. По једноме чланку од Гапазђегрег-а (Берлин), који је написан на основу извештаја Втејоп-а, директора француског друштва за проучавање овога питања — које друштво постоји већ 32 год. — изнећемо у кратко развитак овога питања, његово садање стање ши техничке погледе, како се ово колосално предузеће мисли извест'.. 2

Још пре једнога столећа поднео је рударски ин-

"жењер Мафјеџ цару Наполеону Ј у општим потезима план за међусобну везу Француске и Енглеске. Од

то доба трудили су се многи француски инжењери, да за овај задатак, који је од врло великог значаја сза трговински и путнички саобраћај с Енглеском, нађу погодно решење. Један од тих инжењера Тћоте де "Сатод, који се целога свога века бавио овим питањем, изложио је 1867 године, на светској изложби у Паризу, план за израду подморске железнице, који је толику пажњу обратио, да се ради његова практична извршења образовао један Француско— Енглески одбор, "чијем је труду пошло за руком, да 1870 год. припреми пут за диплематско преговарање обеју држава, да се

предузећу осигура надлежно одобрење. Ова преговарања која су се одуговлачила до 1876 г; нису овом питању ништа битно користила. Енглеска није била наклоњена, да доводи свој положај у опасност стварањем једне такве везе и ако би се она могла лако прекинути. Али ипак, француско друштво за проучавање овог питања, које је основао 1875 год. са капиталом од 2 милијона Франака и добило дозволу од Француске владе за грађење и управљање под-

морском железницом између Сајав и Потег за 99 год., радило је енергично на својим претходним радовима.

На против, енглеско друштво, које је било предузело да заједно с француском ради, није показало никакве напретке. Тек у годинама 1880—1883. друштво југоисточних железница извршило је неке претходне радове. Од 1882 г. устаде, из бојазни од опасности у време рата, јавно мњење у Енглеској противу овога предузећа у толикој мери, да се претходни радови на енглеском земљишту морадоше прекинути, тако да се ни до данас не могаше добити надлежно одобрење од Енглеске за настављање тих радова.

Пошто су се у најновије време националне тежње оба народа приближиле, надају се друштва, да ће придобити доњи дом још за свој план, тиме што ће се при извођењу плана о војничким захтевима