Српски технички лист
— 122 —
Енглеске водити највећег рачуна У том циљу треба тунел на обама обалама на извесним подесним местима, У домашају артиљерије енглеске флоте, заменити дужим вијадуктом, који се може лако разорити; осим тога низом устава створити могућност Да се тунел за неколико минута може потопити водом. Мисао грађења оваких тунела стекла је сад за се велико расположење у Енглеској.
Резултати постигнути грађењем великих тунела у новије доба, особито тунела испод воде у Америци, нарочито су допринели томе да изгледа, да је сад за ово питање дошло повољно време. Дужина овог тунела изнеће око 55 км. и биће у дубини од 100 м. испод мора, — и из тога се види, најсмелије предузеће, с којим се ни једно не може упоредити, и које ће и с погледом на трошкове и трајање грађења превазићи до сад највеће предузеће — Панамски канал. | ;
да је ово
У претходним радовима извршени су, осим многобројних бушења у околини између КоЈКкезјопе и Сајај5, велика окна ипоткопи ради испитивања слојева земљишта
и начина рада. Тако на француској страни два окна.
од којих је једно 5,40 м. у пречнику и 87,50 м. дубоко. Од сваког окна израђен је по један поткоп у дубини од 42 одн. 55 м. у формацији креде; дубље положен поткоп 1840 м. дужине, од којих је извршено 1683 м. за 257 д на помоћу Веашполе —_ ове машине за бушење. Ова машина има део за бушење од 2,15м, у пречнику и исеца при сталном обртању (2—3 пута
у минути) и кретању унапред (7 мм. при једном обр-'
тању) кружни отвор. Одвојена земља одлази сама у вагонете, "који се машине. Моторна је снага ваздух под притиском, рад 400 м. у месецу. На енглеској страни израђене је 1800 м. дуг потоп од којих је 1400 испсд мора израђено Велштоле овом машином с највећим успехом.
налазе иза
Мора се сматрати као.срећна околност, што се у подужном профилу канала налази 60 м. моћан слој кречњака, који је чврст и не пропушта воду и улази у саме обале. Иначе не би било могућно, да се на 100 м. под водом ради, пошто је потребан ваздушни
4
притисак од 10 атм. да би се та вода могла истиснути. Правац тунела при/агођава се простирању овог слоја и то у толикој дубини, да део изнад тунела носи терет а онај испед тунела да је у стању да противстане слоју мергела, који пропушта воду.
Пресек тунела састављен је из два круга од5 до 6 м. у пречнику с растојањем оса 15 м. Шре него што се отпочне рад на тунелу, израдиће се један спсредан поткоп од 3 м. у пречнику, истовремено од обеју обала, падом ка обалама и на његовим краје. вема налазиће се за црпке отвор од 125 м. дубине. Циљ је овог поткопа да одврати воду из водених жица, која би се у пропустљивим слојевима налазила да одводњава главни поткоп. На овај се начин може приступити изради главног тунела у исто време с више места, при чему се и радници и извађена маса крећу кроз споредан поткоп. :
Предвиђено је 5 година за израду тунела. Помоћу електричне вуче, мисли се, да се радници четири пута, дневно смењују и 4000 тона земље да се извади. За трошкове и време грађења целог предузећа недостају подаци, тако да се не може испитати рентабилитет Пошто ће теретни саобраћај у главном остати за пловидбу а даље ћесеи људски саобраћај вршити водом ако се не би жалезницом знатно јевтиније возило, то онда долазе у обзир још брзина и сигурност путничког саобраћаја, а то говори у корист тунела. Француско душтво рачуна, да ће некокико година по изради тунела путовати годишње по 1 милијон путника. За трговински саобраћај од великог значаја биће добитак у времену. Пут од Париза до Лондона трајаће 5 сати и за један дан може се отићи и вратити. Али је на жалост недавно енглески доњи дом одбацио предлог о извршењу овог епохалног дела и на тај начин одложено је ово дело још за можда недогледан низ година.
Желети је, да се ово велико културно дело, које ће бити од користи не само за те две земље, које ће везивати, већ и за цело европско копно, што пре оствари!
| А.
О значају друмова ненад и сад.
(наставак)
Рамски друмови, по Далмацији, Босни, Херцеговини, Старој Србији, Србији и Македонији.
Већ смо поменули да је од Ругтћасћнип-а (Драча) један крак друма ишао паралелно обали Јадранског мора на север преко Дубровника и. Истре и на југ преко Аројоп!а а одатле у Грчку. Овај друм, има тип планинског друма. нарочито у пределу Карста. Прилагођен је потпуно земљишту без великих насипа и усека. На окомцима брда подзидан
је зидовима Стеновита постеља у Карсту није требала нарочите подпоге а нијеБог зна ка«о ни уравната. Неравности постеље изравнате су дебљим или тањим слојем сурвина. Веће стење које је било на путу сасечено је и склоњено. Местимице има и ивичног ка. мења. У стени су местимично усечени олуци за точкове кола у размаку 1,20 до 1,26 м. а широки 10—12 см. Мисли се да ти жљебови нису вештачки но да су их сама кола усекла.