Српски технички лист

— :23 —

У западним __калдрмисаних нарочито у пределима где има мочари. Капдрма је била од ломљеног камена 20 до 30 см. и поређано је било чврсто и брижљиво једно уз друго

и застрто шљунком, Друмовима су могла

само двоколица са запрегом једно иза друго, или товарни коњи јер су друмови уски.

По записима на камењу дуж друмова изгледа да је већина босанских друмова грађена под Клаудијем у 47 и 48 г. по Хр, То је било управо наставак Тибериуссва рада по Далмацији. Али су први друмови

римски овде грађени још за време Августа. Далматински друм полазио је од Аквилеје преко

Истре и Лике и везивао све поморске градове ко Солин Крацтиз (Касиза уеесћла) Драч, Аполонију, Атађтасја (Арту) па у Грчку.

крајевима Босне било је друмова

пролазити по свој прилици

Изгледа да је Још у римско доба постојао још један друм паралелан обали али мало дубље. Тај као да је ишао од Аквилеје преко Истре и Лике на поља: Ливанско, Дувно, Мевесињско, Гацко па на Оногошт до Скадра.

Сем тога Римљани су по Босни имали златне. сребрне и оловне руднике те је и по целој Босни била разграната мрежа путова. Најглавнија артерија Тих друмова био је босански друм од с. з. на ј. и. од Љубљане до Окопља. Зна се да је на том путу било неколико римских насеобина. Скопље се н.пр.-звалоу римско доба Зешрћ а Липљан Шрјапа.

Па онда друм који је везивао Рисањ Виши с Дунавом.

На том путу познато је дајеу Плевљу била римска општина која се почиње са 8.

Наставиће се)

Државни Савет није надлажан за расматрање решења Министра Грађевина, донесених на. основу прописа грађевинског закона за варош Београд.

Коста М. Н. апотекар из Београда молио је Управу Града Београда, да му дозволи, да изврши извесне преправке на својој згради, на углу Београдске и Макензијеве улице.

Како се зграца, правља, сече регулацијом т.з. чл. 8. грађевинског закона за град Београд, бијен од тражења решењем управе града Београда, које је и Министар Грађевина, на основу чл. 35. истог закона, решењем својим од 28. априла 1901. год. Ме 2509 одобрио.

Противу овога решења Министровог, Коста је изјавио жалбу Државном Савету наводећи, да је ре-

коју је жалитељ хтео да прето је на основу чл. 7. и од-

шење министрово неправилно, ограничавати га у располагању и уживању имања, пошто је својина и уставом ујемчена.

јер је против закона његовог

Државни Савет нашао је, да су ови наводи без вредности, јер се по чл. 4. грађевинског закона за град Београд дозвола мора тражити како за подизање нових, тако и за преправку поетојећик зграда, и по томе, по пропису чл. 8. истог гакона решава Министар Грађевина, чије је решење извршно.

С тога је Државни Савет одлуком својом од 15

марта 1902. год. Ме 935. одбацио жалбу жалитељеву као ненадлежној власти поднесену.

Вести.

Примно дужност, Ново постављени начелник одељења за грађење и одржавање у Дирекцији држ. железница г. Миша Б. Николић примио је своју нову дужност.

Калдрмисање Бдограда. У једноме од прошлих бројева изнели смо, како се општини дају у израду калдрме у којима ће се ускоро радити канализација.

И сада можемо то да констатујемо, јер су и даље на дневноме реду лицитације за калдрмисање тих улица

У Југовићевој ул, отпочет је рад на калдрмисању мада ће с' пролећа почет рад на канилизацији.

Доситијева ул. прегледана је комиски и несвршена, пошто се има одмах откопати за канале. И иначе историја калдрмисања. ове улице врло је интересантна,

нарочито с' погледом на моћ по неких предузимача. у општини.

И овом приликом упозоравамо општину да је ово само бацање општинскога новца. .

Грађење полусталног моста преко Планнинчке реке, на путу Зајечар-Параћин, уступљено је Урошу Милошевићу и Син. за 2399 дин. ниже за 115'27 или 4:62%/, плаћа округ.

Грађење куће за чувара моста преко Мораве код Жабара уступљно је Ђорђу Богдановићу, предуз. из Жабара за 7890 дин. ниже од предрачунске суме за 391:58 дим. или 4:73%/, плаћа мостарински фонд.

Грађење 10 камених пропуста на путу Мионица—/Ла-

заревац и Словац-Бабајић уступљено је г. Антонију. Крстићу предузимачу из Мионице за 1516 дин. '