Српски технички лист

— 160 —

„напустио посаз без извештаја а није се придржавао „уобичајеног рока за отказ рада. Он се не може „позивати на то што је избио штрајк и као да исти „сачињава случај неодољиве силе, за то што се он „штрајку прикључио својевољно и драговољно; па како „штрајк није ништа друго до колективно упражњавање „права, које има сваки посебице да се рада одрече; и „како се то одрицања врши на ризик оних, који су „се на исти својевољно решили, то они могу бити „нагнани плаћању накнаде штете; случај неодољиве „Силе постоји међутим само тада кад неки раденици, „показују вољу да наставе рад, па су у томе „епречени околностима, које не зависе од њихове Воље, као што су навала масе нераденика или при»„нудно затварање радионица, због тога што је велики „број радника одустао од рада.“

„Па како је примирителни судија утврдио, да се „дугује једно-недељна зарада у случајевима, кад се „изненада раденик отпушта с рада те послодавац „дугује толику накнаду раденику кад раскида уговор, то „је и радник дужан да плати накнаду послодавцу, кад, укао у овом случају, са своје стране раскида уговор „без отказа.“

Против овог решења поднесена је жалба касационом суду и овај је донео следећу пресуду;

„Пошто је раденик Л., на раду код Х. своје„вољно напустио овога, те се дао на штрајковање, „осуђен да плати накнаду у 28 динара, зато што се, „према послодавцу, није придржавао правила о отказу, »па како је оваково решење безуспешно критиковано, „јер је утврђено, пресудом против које се жалба под„носи да су према обичају у МотђеНагд-у, посло»давац и раденик дужни да, недељу дана у напред, „изјаве намеру своју да ће међусобни уговор да ураскину; с друге стране, штрајк, ма колико било „оправдано његово упражњавање, не разрешава уго»ворне стране од обавеве коју су дужни међусобно „да испуњавају односно уобичајеног отказа,“

Усљед тога одбија жалбу и т. д.

Раденици се вазда користе правом, које имају дг им се рад откаже у обичајеном року, али послодавци у најређим случајевима траже накнаду од својих раденика кад неки од њих пропусти да испуни своје обавезе. То је за жалење, јер ако се и даље буде тако поступало, ова реципрокна обавеза прећи ће у заборав.

НМ.

Манкадам у Београду.

У Београду је мало макадамисалних улица, па су и оне велика незгода за грађање јер се не одржавају рационално.

За макадам се употребљава лошија врста кренњака из околине који се брзо истаре и истроши. У оваквим је улицама због тога велика прашина и то лети кад прозори на зградама требају бити по цео дан отворени, према томе потреба је, да овакав макадам општина измени каквом добром калдрмом, јер су ово улице највећега саобраћаја.

Друга је ствар, која нас је изазвала да о овоме питању проговоримо и то је, како се у Београду одржавзју макадамисане улице.

Познато је да се макадам стално одржава у добром стању непрекидном поправком излоканих места, таквим начином рада не допушта се да се макадам исквари а још мање да се шиљато камење у подлози 'заобли, и саме потробне оправке врше се пре но што 'се подлога открије. На тај начин одржавање макадама кошта најмање а макадам је сталноу исправном стању те саобраћај нема никакве сметње.

у Београду се ради другачије. Кад је макадам израђен оставља се саобраћају све дотле док туцаника није нестало и шиљато се камање у подлози заоблило па постало не равна калдрма. Таква је подлога сад у свима улицама где је макадам. Сваке године се у тим улицама

врше оправке' скога новца.

које су у самој ствари бацање општин-

На овако заобљену капдрму нанесе се слој туцаника, који не може имати никакву везу са подлогом, изваља се тешким парним виљком да се туцаник у неколико збије и изравна а то не преставља са подлогом једну чврсту масу и прва теретна кола која макадомом прођу остављају траг и растурају туцаник.

Очигледних примерака, да општина не прави ни-

какав макадам може се видети у Таковској и Гробљанској ул. где је то у току рада.

Необјашњиво је како се овакав рад у општини стално одржава и поред свих техничких органа, који би бар могли увидети и предложити да се- овако не ради; али ће вероватно узрок томе бити што се та рад врши у режији, па га нико не прегледа и што се врши под надзором лица које не разуме овај посао и не појми да макадам треба или другачије радити или га избацити и заменити добром калдрмом.

Како се пак сам рад распоређује констатовали смо у прошломе броју листа.

Општини је дужност, да се и са овим питањем забави и отпочне контролисање режискога рада; јер десетак хиљада динара, који се на овај циљ растуре по београдским улицама и за општину је велика сума.

авва ве невива нв таитЕо.