Српски технички лист

— 159 —

Енснурзија Удружења Српсних Инжињера и Архитента.

Управни одбор Удружења решио је, да се овогодишња заједничка екскурзија изведе по овоме, за сада утврђеном, програму:

11-ог Јуна —- понедељак — 5ч 40 јутро, полазак из Београда, стиже се у Ријеку, истог дана у 74 45 у вече.

12-ог Јуна — уторник — 104 30 пре подне, полазак из Ријеке, бродом мађарско-хрватског друштва.

13-ог јуна — среда — 84 15 јутро стиже се у Груж (бтауоза) — дуброзачко пристаниште. Раз-

гледање старина, цркава, музеја, бедема и других знаменитости. а

14-ог Јуна — четвртак — 9ч 45 јутро полазак из Дубровника, долазак у Мостар у 34 40. по подне. 15-ог Јуна — петак — 3“ 40 по подне, полазак из Мостара, стиже се у Сарајево у 103 25 у вече. 16-ог субота — 1:14 00 у вече полазак из Сарајева. | 17-ог Јуна — недеља — 94 30 пре подне долазак у Босански Брод, — а у 6“ 12 по подне полазак

из Бос. Брода, да се стигне у Београд и 104 38 у вече.

Они чланови Удружења, који би хтели да се врате преко Вардишта и каставе пут преко Мокре Горе Ужице и Крагујевца, могу се кренути:

16-ог Јуна -— субота — у 64 30 јутра из Сарајева, те ће стићи у Вардиште истог дана, у 3“ 18

по подне.

· пасошем, који,

Од Вардишта до Крагујевца треба два дана, тако да би се у Крагујевац стигло 18-ог јуна — понедељак — у вече.

Они чланови који би желели да иду до Вардишта па да се понова врате у Сарајево, могли би за повратак употребити воз, који

17-ог Јуна — недеља — полази из Вардишта у 8ч 00 изјутра, да стиже у 5ч 15 по подне у Сарајево.

Кружно путовање од Београда, на Ријеку, Дубровник, Мостар, Сарајево, Бос. Брод, Београд стаје на 81,00 дин. од особе, карта П класе,

Подвоз од Сарајева— Вардиште, ћарта 11 класа круна 7,68.

стаје обична

Сваки путник мора бити снабдевен годишњим сем тога мора бити снабдевен визом Аустро-Угарског конзулата у Београду.

Чланови Удружења, који желе учествовати на овој екскурзији треба о томе да известе Управу до 5-ог јуна најдаље и да том приликом пошаљу онолико пута по 81 динар, колико ће особа из њихове породице са њима путовати да би Управа могла спремити одговарајуће карте за кружно путовање.

За чланове, који се пријаве после гореозначеног

рока, Управа неће бити у стању да се брине за њихове карте.

РАДНИЧНИ ШТРАЈКН.

Крајем месеца фебруара о. г. раденици који су били на пос'у окс осветлења града Париза прекинули су рад изненада. Овај прекид није био последица данашњег несношљивог стања него израз забринутости шта ће бити у будућности г Одбор општине Париза у преговорима је са дотичним друштвом о продужењу повластице за осветлење вароши електрицитетом, и раденици су захтевали, да се том приликом у уговор унесу извесне одрсдбе, односно трајања радног времена, разуме одбор париске општине могао је само да обећа, да ће при преговорима водити рачуна о тим жељама, али не јамчећиу напред, да ће концесионари и усвојити те погодбе. |

На то су се раденици повратили на посао.

Кад је Париз естао у мраку, влада је помоћу војске обезбедила осветлење града Париза, у интересу опште јавне сигурности.

Наравно, опозицији се није свидео тако одлучан корак владин и одмах је упућена оштра интерпелација у скупштини на адресу владину: како је ова смела

пензије раденика и т. д. По себи се

употребити војску за посао, који имају да врше обични раденициг ·

Министар Унутрашњих Дела, Жорж Клемансо, одговорио је, у главноме да влада није ни у чему повредила раденичко право да штрајкују, што је за неколико часова употребила војску да се осветлење

не прекида, али сматра да влада, чија је дужност, да. се брине о социјалном животу, не може седети схрштених руку, те да Париз, завијен у таму, за то време остане на расположењу разбојницима, лоповима, паликућама......

После таквог објаснења скупштина је дала за право својему министру унутрашњих послова.

Са правничког гледишта, кад се посматра питање о наглом и изненадном штрајку, у Француској већ постоји начелно судско решење да је тако изнадно, без уобичајеног отказа, напуштање рада казнимо дело.

Суду Мопфеђагд-у, је по тој ствари оваково мотивисано решење:

„Пошто се Л,. не може ослободити последица, „које за. собом повлачи учињена грешка,

донео

што је