Српски технички лист

Ваш

7.) Канализација целога земљишта до најниже тачке код Кулича јендеком 20000 дин. 8.) Устава на језави код Вранова за наводњавање целе равнице у случају суше 40000 дин. 9.) Корекција „Бадрике“ и мост на истој на друму Драговачком 30000 дин. 10, Машина (велика локомобила) за избацивање воде код Кулича с црпком и зградицом 50000 дин. 11.) Стражарске кућице на насипу 2 на Дунаву (један чувар становаће у Смедереву) и 3 на Морави 5 комада 30000 дин. 12) Чамци, алат, и т. д. за 6 чувара (један у Смедереву) 6000 дин. 13.) Телефон од Смедерева до драговачког моста 8000 дин. 14.) Набавка новца и интерналарна камата за 11/; године (по 6%,) од половине капитала грађевинског 84000 дин. сват - Укупно 1160000 дин. или округлом цифром дасе набави капитал 1200000 дин. Рачунамо-ли, да се овај зајам за 15 година на 69/, са полугодишњим одплатама амортизује треба нам годишње:

а.) На ануитет 65400 динара.

6.) Плата за 5 чувара Е 17 8000 7 = в.) Оправке насипа сађење врба итд. 8000 “ г) Машиниста (уједно ложач) 2400 :

д.) Упљен, зејтин и тад, за машину (рачунајући, да ће сна 8 месеци радити 2200 У Годишње треба и то првих 15 година Вховоер После 15 година требаће годишње само 15600 дин., али

имаћемо приход од врбака и багрема.

Осигурамо ли од поплаве 7700 ћа земље, пада

на ! хектар првих 15 година

по 10 д. 60 пад.

а после 15 година само 24. 03

не рачунајући ту приход од врбака итд.

Међутим цена ових имања ће скочити од садашње цене од пр. 800—1000 динара за хектар најмање на 1500 до 1800 дин. за хе .тар, што чини на 7700 ћа = 5,779.000 динара вишак у вредности. Вреди онда доиста издати на ово осигурање 1200000 динара, — и када сигурност имања и здравствене прилике, које би се несразмерно побољшале, не стављамо у рачун.

" Пошто би се овим осигурањем осигурао не само државни порез, који с прирезима на ових 7700 ћа износи најмање 60000 динара годишње, — што представља капитал од 1200000 динара, који држави сваке 5.те 6-те године пропада, и пошто би са тиме осигурала п државна шершторија, — (коју ће сада, чим се преко постави насип од Ковина до Базијаша, Дунав тим више и тим брже рушшти и кварити): то би држава само одужила праведан дуг, када би ову цељ најмање са 200000 дин. потпомогла, и тиме овом злопаћеном и од поплаве пострадалом народу малу потпору пружила, од које ће држава сама имати у првоме реду велику корист.

у Смедереву,

30: априла 1907. г.

Шеф инжињер окружног одбора Јован Јирачек

Грађење пруге (Вражогрнац– Зајечар -Боговина.

Како се грађење ове пруге примиче крају, неће бити без интереса, да се читаоцима Техничког Листа и пријатељима техничких послова у Србији, изнесе стање и напредовање радова на поменутој прузи, у толико пре што је ово прва већа и тежа пруга, која је дата у рад од кад је озбиљно на дневном реду подизање уских железница код нас, и која би требала да буде пробни камен у том, да ли смо у опште сами способни за веће техничке радове или нам је још непрестано потребра помоћ странаца. У

Нема сумње да се о овој прузи још не може говорити као свршеном факту, јер према изреци „конац дело краси“ требало би причекати до њеног дефинитивног свршетка, па онда дати непристрасну сцену, с тога ћу се ја у овом чланкуу главном уздржаВати од те оцене, која у осталом и не би била меродавна поред осталог и због тога, што сам лично заинтересован, јер сам од почетка до данас на њој на раду. Али ипак неће ми се замерити, ако по свом разумевању и нахођењу похвалим оно што је за похвалу а

покудим оно чему мора сваки замерити, остављајући широко поље свима заинтересованим, да о истом пред“ мету пишу како за сходно нађу.

__ Грађење пруге уступљено је предузимачу јула месеца 1905. год. дакле у оно време, кад су се наше политичке странке отимале „на коме ће останути царство“ па су и њу употребљавали као срество за агитацију, тврдећи с једне стране, да од те пруге неће ништа бити пошто јој финансирање није осигурано, дакле биће обично „чепркање“, а с друге стране се опет уверавало, да мало недостаје, па да писак локомотиве одјекне долином Тимока. -

Кад се узме у оцену, да је код нас мали број предузимача, који располажу свима "срествима, који су за извршење железнич. пруга — па маи мањих потребна, појмиће се лако, да је почетак био доста тежак. За организовање посла на великој дистанциији поред времена и личног искуства, предузимачу је потребан и поуздан помоћни персонал. Тешкоћа се повећава још и тиме, што предузимач не располаже ни