Српски технички лист

— 169 —

са довољним капиталом. Онај који финансира предузеће обично нема ни појма о грађењу, — а зна се већ, да пре сваког већег грађења треба знатне суме умртвити за; алат, грађу за скеле и подупирање, отварање мајдана, израду приступних путева, полагање провизорних колосека за довоз камена и др.

Предузимач се налази пред масом подпредузимача (акорданата), који су опет претрпани са силним сведоџбама и уверењима о својој способности, како су радили овај или онај посао на опште задовољство и који нуде ванредно велике проценте провизиона. Овима се уступи парче по парче цео посао и то махом тако, да предузимач лиферује потребан материјал а подпредузимачи само радну снагу, те у колико је у интересу једном, да протури материјал што лошијег квалитета, другоме је опет стало за тим, да извесан посао са што мање радне снаге сврши, да га дакле што горе изради.

Да слабо послови у почетку напредују допринело је и то што је ширина колосека често мењана, од којих ће се промена трагови за увек осећати, а да је и нека десетина хиљада динара услед тих промена бачена на више места дуж Тимока — куда пруга и пролази о том не може бити ни најмање сумње, Ако

_се не узму у обзир промене у ширини колосека, које су предходиле дефинитивном уступању пруге предузимачу, онда их од доба уступања има две. Почета је пруга за колосек ширине 1.00 м. и грађење је траало за ту ширину све до последње политичке промене у земљи. Од тада се ради пруга за ширину колосека од 0.76 м. |

К ко су радови у почетку веома слабо напредовали то и није много узалуд утрошено услед промене колосека од 1.00 м. на 0.76 м., а то има и добрих страна за саму пругу, апстрахујући те мале новчане штете, пошто је сама траса задржана — што су, дакле минимални радијуси и успони дозвољени за пругу чија је ширина колосека 1.00 м. остали и за колосек од 0.76 м: ширине, :

Услед ових промена у ширини колосека није

било ни чудо, што је читаво туце инжењера имало увек пуне руке посла. Таман се сврше планови за колосек од 1.00 м., а из Железничке. Дирекцнје се наређује промена за колосек 0.76 м. — Настаје потешњавање! После ових општих напомена, да пређем на израду саме пруге. Још прошле године, кад су радови у велико отпочети госп. писао је у Техн., Листу о овој прузи поред осталог н о правцу трасе и броју већих објеката, с тога ћу ја то поновити само у толико, колико је потребно да би читаоцима била јаснија слика о напредовању радова.

К. Савић проф. Универзитета.

Од почетка до краја пруга пролази долином Кри-

вовирског Тимока, остављајући га само местимично и

на краће дистанције у колико су то инундациони. те рен или стешњене клисуре налагали, само на дужини 2. км. пред секом Вражогрнцем пруга иде левом страном спојена оба Тимока (Кривовир. и Сврљишки). Од Боговине дс Зајечара у дужини 32. км. — што ће бити саставни део пруге Параћин— Зајечар — пруга се гради за колосек 0.76 м. а од Зајечара до Вражогрнца, кривине, успони и објекти извршени су за нормални колосек. На целој дужини сем местимичних незнатних прекида извршени су грубо земљани радови и кроз кратко време приступиће се планирању.

| Од мостова и пропуста којих има око 140 израБено је одприлике "/з. Интересантно је напоменути, да при фундацуји до сад извршених мостова и пропуста ни код једног није употребљена оплата (брипдугапд), па чак ни код оних који премошћавају Тимок. Сем обичног подупирања са местимичним оплаћивањем даскама (Лпптетипе), или давања блажијег нагиба боковима темеља приликом копања и пумпања, није ништа друго употребљено при фундирању. А и нашто би оллата, која се често накнадно меће, пошто је објекат фундиран или чак и онде где капи воде нема. Могла би се појавити бојазан, да ће стубави без заштите оплате бити подлокани, што би могло и наступити кад би се они фундирали на шљункуа где је струјање воде јако, али је овде била та сретна околност што су објекти фундирани или на загаситој компактној уми која је на великом делу подножја Тимока или је фундација извршена у стени. Тако мост (25. м.) преко Алапинске реке недалеко од њеног ушћа у Тимок, фундиран је у компактној уми без бетонаи оплате. Мост (50. о м.) преко Тимока у Зајечару фундиран је на истој уми. Пошто се прошао слој песка и шљунка ушло се за 1.50 м. у уму и фундирање извршено на бетоној плочи 1.00 дебљине. Савлађивање воде која се цедила кроз песак и шљуњак у бунар усечен у једном крилу било је лако, тако да се фундирање и без бетона могло извршити. Мост (40. о. м.) преко Тимока пред 1 тунелом фундран је у стени. Пошто се прошао слој шљунка фундимент. је за 0.50 м укопан у стену. Ово вреди за леви стуб. Десни стуб је укопан у стену која је на површини терена, тако да је дно темеља изнад корита. Мост (30. о. м.) преко Метовничке реке на њеном ушћу у Тимок фундиран је — само један стуб. — у стени. Слој шљунка био је велики а навала воде знатна. Бегона: плоча и овде је употребљена.

Мост (15. о. м.) преке Шарбановачке реке фундиран је на шљунку. Река лети стално пресушује и ван домашаја је Тимока

(наставиће се)