Српски технички лист

— 300 -—

достеци да их је дужан предузимач у одређеном року уклонити о своме трошку, „иначе ће то сима власт учитшин и (трошак из грађевинске кауције наи палиш и.“ '

Настаје питање: како ће се исплатити из грађевинске кауције трошак, кад је један део по тач. 14. враћен» Да је казано бар из остатка грађев. кауције, па би се могло разумети. Стога, ако би требало заиста при исплати последњег кварта вратити предузкмачу зједан део кауције, онда је погрешно обе ове кауције звати „грађевинска кауција“, него она по тач. 2. која се полаже у 10%/, од предрачунске суме звати „лицитациона ' као и до сада, а ова друга која се од зараде

предузимачеве на грађевини задржава, да се зове „граћевинска"' онда не би било забуне, кад се у тач. 31. каже

да ће се недостаци уклонити из лицитац. кауције, ако |

се врати грађевинска кауција по тач. 14. — О примедбама изнети већ на ове услове у ФСрп, Техн. листу,

имали би и ми неке допуне ставити, али то би отишло у понављање већ изнетих мисли.

Имали би само напоменути на послетку и то: да је Министарство Грађевина кад је већ штампало ове опште услове и по један примерак послало грађевинским одељцима, требало жртвовати још какви мали

издатак за хартију и рад, те и за грађевинске: одељке

послати бар по 50—-60 комада ако не и више, да се не прописују у данашње доба усавршеног умножавања рукописа и штампе. Нарочито је ово требало учинити и с тога, што грађевински одељци за ово немају никаква кредита, а што-је у окружном буџету продвиђено, то су искористили окружни одбори и за свој рачун и за своје потписа штампали онолико колико им треба. А грађевински одељци за државне грађевине морају да преписују ове услове. Сигурно није имало кредита за ово!

4. Гагић инжењер.

"О значају друмова ненад и сад.

(Наставак)

Понекад и сам облик камена одлучује какву ћемо спојну грабу додати. Н. пр. кад се горњи строј друма гради од речног округластог шљунка, онда је немогућно набијати друм ваљцима ако се не дода мало лепљиве спојне грађе.

Свакојако треба избегавати да се за спојну грађу употреби глиновита земља, коју вода претвара у житко блато.

Стари начин израде. Некада су на постељу по: лагали крупно камење пљоштице а на ивицама ивично камење. (Остатак су испуњавали најпре спојем крупнијег а по том ситнијег камења. Дебљина горњег слоја износила је 5060 и више сантиметара. Па су ипак били друмови лоши. Пошто није било ни спојне грађе нити се бринуло о набијању помоћу ваљака, кола су убрзо усекла трагове по друму, вода је продирала и расквасила постељу те је камена подлога тонула и извртала се. Вода није могла отицати попречке због ивичног камења а.ни кола нису могла

прелазити с калдрмисаног дела на некалдрмисан. Тад

је још радио кулук и кулучари су попуњавали бразде а кола су правила нове и друмови су вечито били неравни. ~

Тек 1775. године француски енжењер Трезагет поправио је методу израде.

Смањио је дебљину горњег строја, свео је на 27 см. Подлогу од ломљеног камена полагао је насатице и зачивијавао, па маљевима набио. Неравности је попунио слојем крупнијег камена који су полагали калдрмари а: горњи слој, од камена крупног као орах и нарочито бираног по тврдоћи, разастирао је у дебљини око 8 см. Истина и он је оставио ивично камење али је ово камење друкше поставио тако да озго немају равну површину већ само ивицу, која се оједа,

тако исто као и остали део друма. Замерка је што такав друм и скупо стаје и што треба непрекидног надзора. |

По методи овој али без камене подлоге израђен је Симплонски пут у почетку ХЛХ века.

Метода Мас-Адат-а. Његова је метода први пут примењена 1820. године у околини Бристола, па се убрзо распрострла по целој Енглеској и осталом свету.

Главна му је заслуга што је уопште избацио подлогу од ломљеног камена, пошто је увидео, да се и без ње притисак може равномерно пренети на постељу ако је камење само довољно ситно. Сем тога је избацио из употребе и ивично камење које само смета и скупо стаје а увео је брижљив надзор; који је био за ову врсту горњег строја и неизбежан, јер је и дебљина горњег строја знатно смањена. Главни принцип који је Мак Адам поставио јесте; 3

„Горњи стро; треба да је добар, па ће и друм бити добар.“

Тек је француски енжењер Полонсо дошао на мисао да треба друмском камењу додати спојну грађу. Он је с почетка ову спојну грађу додавао на овај начин: преко слоја тврдог камена положио је слој меког и ваљцима прелазио тако, да се меко камење здроби и ситнеж утаба у међупросторе чврстог камена. И ако је метода сасвим правилна, дуго није мо ла продрети јер је Мас Адаш као велики ауторитет изрично наводио: „да не треба додавати никакве спојне грађе.“ Али се најзад одомаћила ова метода с малом изменом до дан-дани.

ИЗВРШЕЊЕ

Израда постеље, На усецима можс одмах да се приступи копању постеље а на насипима не, — Треба

_____________---

ар