Српски технички лист

етапа, на ту даљину може да се склони

— 299 —

„ИЛИ Ко-

даљини мора бити и главни магацин

мора од непријатеља. | |

Међутим како је брзина Ренардових возова много већа, то ће и дејство комора моћи бити много подесније. Сразмерно мањи број кола с много већом брзином може да учини много веће користи и на врло дугач-

ком фронту.

Ми смо ово неколико речи напоменули само зато, да бисмо побудили наше војничке кругове на проучавање ове врсте транспортних срестава с обзиром на нашу формацију

војске и на план мобилизације, који је само.

вишим војничким круговима познат.

У том погледу су и бугарски и турски

ђенералштаб већ учинили прве кораке. Једна комисија састављена из турских ђенерал-

штабних официра бавила се извесно време.

у Паризу и присуствовала је пробама, које су у најновије време биле вршене с Ренар-

"довим возовима. Резултат тих покушаја огледа

се у томе, што је турска влада, сад башу преговорима за набавку тих возова за турску

војску. А и Бугари су слали своје људе, и сами у својој земљи пробају транспорт аутомобилима. Један такав аутомобил врши пренос пртљага и поште између Софије и Софијске жел. станице.

И наша би држава требала да потпо| когне увођење ових возова за циљеве транспорта'у оним покрајинама, где још нема железница или где их још за дуго неће бити. Па чак и онде, где железница пролази кроз извесан предео, железница сама не може донети пределу онолико користи, колико би то могла кад би се.поједине станице желез„ничке пруге везали сасбраћајно с појединим богатијим селима или варошицама које леже у страни погаље од пруге. Редован попречан саобраћај Ренардовим возовима врло би знатно подигао и значај појединих станица и корист коју посредно од железница оче-

| кујемо, као што би у исти мах подигао и

непосредну корист од железничког прихода — железнички рентабилитет,

Ј.

општи

Ппехо Уредништву.

УСЛОВИ,

х

У неколико бројева Срп. Техн. Листа, изнете су неке мане и недостаци у општим условима, које је прописало Мин. Грађевина. Слажући се са напоменама, изнетим по овоме, као врло оправданим, је да и од наше стране изнесемо неколике примедбе, које смо запазили у општим условима. Ако не буду од

намера нам

вајде, нису ни од штете. с

Тако у тач. 9. која говори о' казни предузимачевој, ако на време не доврши грађевину, одређује се према важности посла, и колико за сваки дан задоцњења плаћа на име казне, која се сума уноси у рачун мањка.

Ова је одредба врло умесна, а и досад је свакад стављана у услесве, али има само једна празнина у овој тачци. „Нигде није одређено за које време и после одређеног рока треба да се примењује ова казна. Јер, може предузимач и после рока за месец, два и више да не доврши посао. Надлежна власт. не чини корак нити му

се одузима посао и на један пут може наступити. случај,

да се сва кауција предузимачева па и зарада, ако ово дуже потраје, исцрпи само за казну, а за довршење грађевине после нема никакве кауције. Или, ако се на рачун кауције даје грађевина другоме онда се неће имати одакле да наплати казна по овој тачци. Свако-

јако ову би тачку требало допунити у толико, да се зна, за које време и преко рока, према важности граћевине, може да се примењује ова казна, а после тога

•

рока, да се мора дати израда другоме на штету предузимачеву. У тач. 21. лепо је прописано да треба на самом градилишту водити грађевинску књигу и дневник. Само је требало и код ове тачке имати у виду и налпоменути, да се ово све: примењује за стални надзор на грађевинама, а не привремени. А кад се зна како ми окр. инжењери вршимо разнолике и многобројне послове у округу и ни на једној грађевини не можемо "водити стални надзор, онда је овом немогуће извршавати и придржавати се ових прописа. Једино ради обрачуна за поједине квартове и кад се прегледају темељи треба састављати тачне ситуације, које је дужан надзорни

инжењер прикупити за време рада. О грађевинској кауцији постоји такође једна праз. нина. Гачка друга услова при крају.гласи; „коложена и при исплолши задржате суме образују грађевинску кауцију. Тачка 14. говорећи о исплати зараде предузимачеве. напомиње, да ће се при исплати последњег кварта. вратити предузимачу „и суме задржате при псплатама ради образовања грађевинске кауције, а које износе 5"), од заокругљене предрачунске суме“.

У одељку „рок трајању грађевиг. кауције“ тач.

31. говори кад се враћа уложена кауција предузимачу, и за то време, ако се на грађевини покажу какви не-