Српски технички лист

— 317 —

Пријем овога расписа потврдиће то начелсто Управа уобичајиним путем. Министар Грађевина Инжињерски потпуковник „Анд Јовановић с.р.

Да ли овај распис још вреди или не, то чини

нам се нико не зна, јер је у нас обичај, ца министрова наредба важи само док је он министар, а чим тај министар сиђе са министарске столице, нико о њој не води

· рачуна, сем ако се њоме може коме напакостити.

д—а.

Раденичка хигијена и предупређивање несрећних случајева при раду.

(Наставак)

Велики је непријатељ здрављу и удисање праацине, испарења и гасова при раду. Мање количине прашине сноси човечији организам без осетне штете по здравље, јер се прашина избацује из тела пљувањем, али веће количине прашине продиру у плућа и тамо изазивају разноврсна обољевања. |

Природа прашине овде има велики значај, тако и њезин састав и облик, Чак и тако зване индиферентне прашине као што су брашно, гар, дрво, вуна, длака атгд. и ако не дејствују ни механички ни хемијски, ипак могу да дејствују штетно на органе дисања, јер запушавају оне фине каналиће у плућима и тако смањују њихову моћ да удишу кисеовик.

исто

Али је горе са прашином од чврстих тела као ' што је од камена, метала, стакла, порцулана итљд. јер оштре ивице у прашине ових чврстих тела вреБају и драже слузокожу при удисању и тако изазивају катаре, а што је још горо, на овај начин постају плућа способна за развијање свих а нарочито туберкулозвих бацила, дакле утицајем прашине од чврстих тела плућа постепено губе своју отпорну моћ, да одолевају разним клицама. Извесно су познате опасности, којима су због овога изложени каменоресци, они што радници порцулана,

глачају стакло, камен и метал,

чистачи лива ит.д. Друге врсте прашине шкодљиве су по својим хемијским и отровним особинама, јер изазивају побољевања и тровања у органима за дисање. У овом погледу нарочито су опасни: млинови Томасове шљаке, фабрике оловних боја, топионице олова, штампарије, фабрике акумулатора и радионице са зечијом длаком. За сузбијање ових многобројних опасности по здравље закон у опште тражи у 9. 120. а. „избацивање отпадака, који остају при раду.“ Шкодљивост од прашине у многим може се избећи влажношћу, и то обрадом материјала у мокроме стању н.пр. при стругању, глађењу и полирању камена, стаклета, метала или влажним чишћењем прашине у радионицама и на машинама.

случајевима

На велику жалост, нарочита се пажња обраћа, на врло уобичајено, суво чишћење, пајање и брисање, које у самој ствари не уклања прашину, него је само

преноси са једнога места на друго, а сем тога умножава шкодљиве клице у ваздуху, који се удише.

Најозбиљнију пажњу треба обратити и радити против рђавог и веома штетног обичаја пљувања на под, што треба избегавати и трудити се, да се пљује само у пљуваонице са водом, што је за штампарије већ и прописано. у

Постоји још једно срество за сузбијање прашине, а то је одвајање непробојним зидовима оних радионица у којима се ствара прашина од оних где нема или има мање прашине, Овим се истина не смањује опасност за оне раденике, који раде у прашљивим просторијама, та ће се опасност за њих поваћати, али ће се ограничити на најмањи могући број раденика.

на против,

Треба се увек трудити, да се прашина скупља, избацује и издува на местима где се она и образује, и то на тај начин, да се сви послови, при којима се развија прашина, свршавају у затвореним справама или справама са огртачима и справама за усисавање прашине, у којима би се вештачком промајом стално одржавао нижи ваздушни притисак, те да прашина; не може да доспе до радничких просторија. Оваке су справе са успехом завођене по млиновима за жито и угаљ у праху, фабрикама за оловне боје, писаљке, радионицама за прераду дрвета глачаоницама итљд.

Опасностима од удисања прашине придружују се и оне од удисања разних испарења. Дејство испарења разнолико је, али је често опасно и за живот, као што е случај код неких опасних киселина, или у најмању руку нарушавају здравље као испарења цинка оксида, сумпор воденика, фосфора, олова и других материја. Исто су тако опасни и гасови, у које се нарочито убраја угљена киселина и угља оксид, светлећи гас, ацетиленски гас, фосфор водоник и хлор,

Опасност по здравље раденика не долази само од удисања прашине, испарења и гасова него и оддодира отровних матарија, што изазива разне болести као на пр. додиром олова, живе, бакра, фосфора, арсеника, цијанкалија и т. д. Врло су честа тровања оловом код словослагача, оних што полажу и летују (леме) цеви, лимара и фарбара, а узрок је у сталном