Српски технички лист

ја

додиру руку са металоидним оловом или оловним једињењима и смешама. Преко руку отров се упија непосредно у кожу, а поглавито се доноси до уста и тако трује.

Сем ове врсте разбољевања од додира материја, наилазимо у разним занатима и фабрикама на кожи раденика оспе, ране и чиреве, а та зараза долази или преносом или од додира са разним материјима,. Најчешће се наилази на красте код словослагача и штампара што се приписује употреби рђавог теребентина (у обичном животу терпентина и трепетина) и уља при чишћењу ваљака. Оваки су случајеви чести и код раденика који раде на гавланизовању, са тером, зидара (циментне красте) и још некојих раденика. Овде долазе још и тровања хпором, што се познаје по оспама на

кожи. Против ових опасности препоручује се обућа од гуме и дуго трљање руку машћу, али је од највећег значаја и пре свега долази чистоћа. Руке и лице треба често и добро прати а нарочито после рада и пре јела али исто тако треба и одело мењати, да се не би одело, у коме се ради, уносило у станове и тиме сеотровне и опасне материје још више распростирале.

Ваља нам још споменути и ређа разблољевања од запаљења слезине. колере, тифуса и осталих заразних болести које се појављују у кожарским радионицама, заводима за прерађивање животињске длаке ит. д. За ове случајеве су прописане нарочите уредбе од стране пруског министарства привреде према већ изложеним назорима. |

Б. (Наставиће се)

Нонструнција. ваздушних елентричних линија.

9. Узроци кварења стубова. Чим дрвета одабрана за стубове буду оборена, одмах су изложена утицају ваздуха и влаге те наступа кварење дрвета. Ми ћемо овде изложити детаљније узроке брзог кварења — труљења стубова.

Беланчевинасте материје, које се налазе у биљном соку дрвета, промене се услед топлоте и влаге и чине: да дрво почне трулити. Јерг, посечено дрво, одвојено од корена, после кратког времена престаје живети. Његове животна хемијске и физиолошке функције престају а на место њих настају хемијски процеси врења а с овим и кварења.

Ако се овај процес врења не спречи вештачки, онда се врење наставља и даље. кварење напредује све више, тако, да најзад, после сразмерно кратког времена могу стубови постати неупотребљиви, -нарочито ако поред обичног врења сокова наиђу и биљни или животињски паразити: гљиве и инсекти.

Инсекти се увуку у дрво, почну га нагло на-

гризати, бушити и мрвитига и уништавати влакна, дакле баш оне делове дрвета, који престављају његову јакоту. На тај начин инсекти избуше по дрвету на све стране канале које испуне: својим изметима прахом. Ти црвоточине. Такви стубови изложени ветру или другим механичким упливима могу врло лако да се пребију или да попусте, те да се на њима претврђени носачи спроводника поремете.

се канали називљу:

Отубови препуни црвоточином, која врло лако прима влагу из земље и ваздуха, брзо се заразе и биљним паразитима, гљивама, јер развиће гљива потпомаже влага и устојан ваздух, те настаје право нагло труљење

Ово све може да наступи и пре употребе стубова, док су ови још на стоваришту, ако се не постарамо да их противу тога заштитимо.

(Наставак)

Ови биљни паразити, својим физиолошким радом разоравају ћелије дрвета, хемијски их преображавају, чине да дрво добије спужвасту структуру најпре по површини а за тим све дубље и дубље, докле најзад од дрвета не постане буава трошна маса, То је право _ труло лрво. Е

Ове врсте дрвета нису у подједнакој мери изложена описаним процесима кварена и труљења, Растовина на пример поред беланчевинастих састојака има баш у самој кории у антисептичних

соковима извесан проценат материја, које спречавају труљење: Четинари имају мање или више смоле и етерских уља, која такође само у мањој мери но код растовине, штите дрво од пропадања. Док, љебутим буковина

врло нагло пропада под утицајем ваздуха и влаге,

10. Заштита дрвета тротиву труљења.

Поменули смо, да одмах после горосече, треба стубовима скинути кору, како би бељик био изложен упливу ваздуха, те да се сокови у њему што пре сасуше, · аи да бисмо дрво ослободили од ларви, које се махом под кором развијају. То љуштење треба извршити најдаље четири до пет дана по сечи:

Затим се, ако је потребно приступа самом консервисању дрвета — раду око заштите противу труљења. За то има неколик метода.

(ошто је биљни сок најглавнији састојак, који помаже труљење, главно је, да у дрвету њега нестане, У томе се све методе консервисања међусобно слажу.

Биљног сока ће нестати:

1). Ако га ватром уништимо.

2). Ако га ма којим начином из дрвета истиснемо.

3). Ако га хемијским путем преобразимо тако, да изгуби способност да потпомаже труљење.

Телеграфски стубови једним својим делом укопавају се у земљу, где свакојако има и ваздуха и