Српски технички лист

РО

Чишћење воде у већим количинама у цељи снабдевања већих вароши водом за пиће и друге потребе.

Када сам год. 1887. позват у (Осек да дам мишљење о подизању водовода извршио сам више покушаја о дејству платнених и пешчаних филтара, али су се ови покушаји рђаво завршили. Муљ из Драве образовао је као и код брдских река тако жилаву, лепљиву масу, да је било немогуће да се иста ислере ни стоујањем воде у супротном правцу, а за ову процедуру било је потребно много већ пречишћене воде.

(О тога сам тада пројектовао басене за бистрење.

Међутим за ову воду било је потребно три дана да се статожи када је сипана и размућена у стакленој цеви

од 1,50 м. висине, четири дана у цеви од 2,00 метра а 7 дана у цеви од 3,00 метра висине. Вода је и тада

била још помало замућена. Сличне резултате добио сам и са водом из Ина у пропеће. При дневној потрошњи од 3000 те у Осеку морали би се градити басени за бистрење са површином од 6000 те (са дубином од 2,00 м) а због чишћења басена чак и са површином од 7500 т=. При таквом пак начину експлоатације вода би се лети јако загревала а зими би се морала штитити од мраза. По себи се разуме, да би

по том морало доћи још једно филтрисање кроз пеш-

чани филтар, који би јамачно захтевао површину од 1200 та. Не знам да ли би се што уштедело поделом рада на један грубљи и један фанији филтар. Кад је талог састављен из крупнијих зрнаца „показало се овахо постројење као добро, али у колико је талог ситнији, у толико његово филтрисање изгледа теже. Морало се латити метода да се такви филтри у врло кратким периодама времена чисте, пре него што се талог увуче и залепи у поре.

Када сам пре три године понова позват у Осек, помишљало се и на довођење воде из планинских предела Хрватске. Колега проф [рг. Г. А. Кох извршио је геолошке студије. У поменутом пределу на шиферу доњега тријаса леже млађи кречњаци и доломити и на граница ових формација јављају се на дужини од 15 Кт. извори који би прикупљени могли задовољити потребу. И овде сам препоручио грађење једног резер воара за скупљање воде, да би се и преко зиме, кад је у изворима због мраза мања количина воде, могла задовољити редовна потреба. Али овај изворски предео удаљен је од Осека 63 Кш. Водовод би коштао 3 800 000 круна, то је 22 хелера по ту,

(С тога сам понова предузео студије за водовод из Драве, наравно сад на сасвим другој основи. Извр-

шио сам многе покушаја да се додатком врло финих, у води нерастворљивих делића убрза таложење муља.

У то доба је из Америке дошла вест, да су тамо ово убрзано таложење постигли додавањем аморфне стипсе, расторене у води. "

Стипса је по свом хемиском саставу сумпорнокисела иловача. Кад се стипса раствори и дода непречишћеној води то ће се сумпорна киселина сједињавати у гипс са кречом, кога увек има у овим водама, дакле ће врло ситна зрна иловаче као специфички тежа лагано тонути и собом односити на дно муљ, који плива у води. На дну се тада образује праменаст љигав тапог.

Општина осечка тада је, на мој захтев, подигла

завод за испитивање. Покушаји, којима је руководио

варошки виши инжињер Ћутуковић и који су трајали

| читаву годину дана дали су врло интересантне резултате.

Хемиске и бактериолошке анализе ове сирове и пречишћене воде извођене су непрестано у лаборзторији универзитетског професора г. Шатенфроа који је узео интензизна учешћа у свима овим радовкма.

(ООдвело би нас сувише далеко да говоримо о детаљима ових систематски извршених радова, којима је претходио један низ покушаја да се вода претходно фиптрише платненим филтрима, у чему није постигнут готово никакав успех. И у Ремшајду су употребљавани такви филтри од фланелског платна.

Као што је примећено вода у Драви носи знатне количине муља, за филтар врло рђаве врсте. Дравска вода има 6 немачких степена тврдоће. Покушаји су вршени постепеним додавањем 5 до 30 грама стипсзу 67, растаору на 1 3 = 1000 литара. Једновремено при сраком додавању посматрано је време потребно да се вода потпуно избистри. Код воде са 270 грама муља утврђене су следеће граничне вредности додавањем 71/, грама стипсе није се постагло бистење ни после два сата. На против, при додатку 25 грама стипсе вода се избистрила већ за 1/, сата, Проф. ПОг Шатенфро био је тада такођг мишљења, да би преке лета 15 грама стипсе било довољно да сет! ше воде за време од 1/а до 1 сата потпуно "избистре, док 32 време топљења снега и после дуготрајних киша треб« додатак повисити на 20 до 30 грама. У укусу воде није се могла приметити нисаква промена. Количина слободне и полувезане угљене киселине, која је одређивана по Петенкоферовом поступку, остајала је за време свих проби готово иста, или се само незнатно

смањивала. 1 кгр. ове стипсе кошта 16 хХелера. 20 до 30 грама за чишћење 1000 лит. = 1 ш'% воде коштају

према томе свега 0,32 до 0,48 хелера,

Додатком стипсе може се истина вода избистрити од свих механичких примеса али се врло мало може смањити првобитна садржина клица.

(Наставиће се)

А