Српски технички лист

-- 381 -—

О значају друмова ненада и сад.

(Наставак)

Новопопраављена места нису тако чврсто и добро израђена као стари друм, па се лакше кваре, те их треба зато брижљиво надгледати.

Треба при кишном времену маљем набијати понова, а при великој суши треба их оливати и опет набијати. Ако коњска копита избију по који камен, треба камен наместити и маљем утабати. Исто тако треба поправити и бразде ако се на поправљеном месту појаве. Поред бразда искоче ободи, њих не треба грабљом поравнити, већ или набиги маљем или бразду изравнити додатаком новог камења.

Окрпљена места треба сведонде брижљиво над-

гледати и поправљати, докле се од њих не створи глатка равна кора, као што је на старим деловима друма.

Други начин поправке познат је под именом етрдоје — ђЂебфоп. За тај посао треба спремити камење три врста: прво камење које је крупније но 3 ст. друго камење од 1,5 сантиметра до 3 и камење ситније по 1,5 сантиметар.

Четири до пет делова камења прве помеша се са ситнежом, који се добија чишћењем друма као спојном грађом. Овај ситнеж треба да није сувише оштар већ вишемасан. Ово се двоје добро измеша онако као кад се спрема бетон, па се тако измешан заспе у улоку, која је пре тога прописно раскопана и поливена. Па све то добро набије. Сад се донесе камења друге врсте — ситније. —- али без спојне грађе и ово се камење маљом побије у онај први слој, Најзад се преко овог положи последњи слој од ситнежа који је добивен раскопавањем саме улоке као завршшном спојном грађом и камења поспедње категорије. На тај се начин окрпи друм тако лепо, да се и не познаје место гда је копљено, Шта више, такав крпеж тако је чврст, да одмах може примити на се саобраћај и не захтева онако брижљиво надгледање као по претходној методи. Доста је припазити ипоправити за време од дан дза па после с њим поступа као и са старим деловима црума. Може да се ради и у сред лета.

Само је овај начин скуп јер захтева много радне снаге и избор камена и изобиље воде, те се зато и примењује само изузетно, у преко нужним случајевима, или кад су за то згодне прилик..

Трећи начин. Начин генералне оправке.

Кад се одржавање друма врши по овом начину, онда се оставља да се горњи строј оједа све донде, докле се дебљина не сведе. на најмању меру. А подвозност друма одржава се једино чишћењем као што је у почетку описано. Само се изузетно попуњава по века улока или бразда, које се не могу простим чишћењем поправити.

Кад се дебљина горњег строја сведе на најмању меру, онда сепредузима генерална оправка, то значи, полаже се потпуно нов слој горњег строја. Тако се то од времена на време тај посао понавља.

катогорије

С економског гледишта сасвим је свеједно, хоће ли се обнављање горњег строја вршти поступно и непрекидно, попуњујући локве и бразде из дана у дан новим камењем, или ће се то обнављање вршити у већим размацима времена одједном. ИМ у једном иу другом случају има да се замени онај материјал, који је поступно скинут с друма услед абања и трошења камена.

При том имају да се врше ови послови:

1). Набавка материјала. Треба набавити потребну количину туцаног камена и спојне грађе и сложити дуж друма тако, како ће сваки метар сложене фигуре таман попунити дужни метар друма.

Количина потребног камена зависи од величине саобраћаја по друму и од онога колико ћемо допустити да се горњи строј отањи код друмова са живим саобраћајем треба обновити

Обично се рачуна да

| горњи строј после две или три године. На друмовима

са слабим саобраћајем много би дуже времена протекло докле би се друм толико ојео да треба обнове, и за све то време имали би смо друм осредње каквоће, Зато се код таквих друмова не чека да се горњи строј сасвим оједе, већ се обнавља кад му дебљина опадне за 5 до 6 сантиметара.

Ивице пута слабије се оједају и смичу него ли средина зато се средина мора попунити дебљим слојем камена. Врло често није ни потребно разастирати камен по целој ширини друма. Док је потребно попунити средину 10 до 12 сантиметра дебљим слојем, дотле по ивицама та дебљина спада на нулу. Шта више махом треба нов слој камена разастрти на мању ши-

рину но што износи ширина горњег строја старог друма. Обично опада са сваке стране по пола метра ши-

рине.

Опојна се грађа узима сгомила које су згребене са старог друма приликом чишћења и крпљења. Ако тога нема или случајно тај метеријал није по каквоћи подесан за спојну грађу, онда се набавља са стране потребна количина песка.

Количину спојне грабе треба свести на најмању меру. А то износи 1/,б: до '/8 запремине камена спремљеног за обнову, јер ова спојна грађа не продире дубоко међ камење. Оне празнине испод горње површине попуниће се се приликом преласка ваљком трошицама раздробљеног камена или оним трошицама које постају услед трења камена о камен при прелазу саобраћајног терета. Опојна грађа треба дакле у главном да цементира — веже - горњи слој камења. Па како запремина празнина између камења после преласка ваљком износи око 14 запремине целог слоја; значи да ће за горњи површински, бити доста 1 до 1,5 сантиметар дебео слој спојне грађе за дебљину новог слоја камена од 4 до 6 сантиметара.

Меко камење изискује мање спојне грађе но чврсто