Српски технички лист

907

О значају друмова ненада и сад.

(Наставак)

3. Разастијање. Врши се или лопатом или помоћу тезгера па се затим разастрти слој поравнава — планира. Планирање треба вршити брижљиво јер је врло важно да је камење свуд подједнако разастрто, да није местимице згомилано, пошто би местимице ваљак више а местимице мање утапкао слој а ово би био први по четак за постанак улока. Неједнако утапкан слој не би

се подједнако опирао терету. Слабије набијени делови.

попуштали би.

Да се не би прекидао саобраћај се не врши одмах на целу ширину већ се најпре попуни и изради једна половина друма па друга.

Деонице узимају се што краће да би се што мање осетиле незгоде при саобраћају и да терет не би прелазио преко још непотпуно чврстог новог друма. Али с друге опет стране код обичних ваљака у толико се више дантуби око препрезања запреге што год је деоница рада краћа. Искуство показује да је понајбоље у рад узети деоницу око 200 до 300 метара дужине.

Кад се кабијање врши парним ваљком, онда се може деоница скратити јер се сразмерно мало гангуби око повратка машине. У том слу чају деоница не треба да је дужа од 80 до 100 метара. А најбоље је да се дужина тако подеси како ће

попуњавање

колико се хоће

се моћи израдити за један дан.

4. Набијање ваљком. Набијањеј се врши онако као што је већ раније описано. Само је овде унеколико незгода око распореда рада. Раденика мора бити толико колико је потребно да рад брзо напредује а при том се треба старати да једни не дангубе док други раде. Кад се једном разастре камен и попуни спојном грађом, онда је рад свију раденика око припремања и разастирања зависан од рада око набијања. Што ваљак спорије ради и уколико је потребно више пута прелазити ваљком друм док се потпуно не набије, утолико треба мање осталих радника узети. Али овако организован број раденика може бити недовољан за брз рад око припреме и разастирања. Четири дд пет раденика који би у том случају били довољни да послужују ваљак могли би на дан разастрти једва 60 кубних метара камена те би за деоницу на којој треба 120 кубних метара,-било потребно

два дана, Зато треба поред редовних раденика узети још надничара за извесне дане али се радници тако не могу добити. Понекад се може рад поделити згодно

и на тај начин да се спојна грађа не припреми унапред већ да се за време набијања ваљком без посла

остали радници употребе на доношење и прибирање

спојнке грађе. Али се уштеда може чинити и на тај начин да се за разастирање и припремање сакупе околни

путари, који се по свршеном послу опет разилазе сваки

на своју деоницу. Добар распоред рада може да учини врло велике уштеде у цени коштања целог посла.

разастрти око

Послуга која доноси воду треба да је тако организована, да увек по једна партија полива друм, друга

'" да доноси воду, како ће поливање бити непрекидно.

Добре стране ове методе. — Мање спречава сао-

| браћај. јер не само да преправка траје краће вре-

мена, но" је поред тога још згодно што овако преправљен друм одмах се може предати саобраћају и отпори при вучи на новом делу нису тако велики као кад се оправке врше долимично.

Боља је веза камена па је зато уопште друм бољи и отпор мањи те је уштеда на вучи већа.

Попречан профил друма је правилнији, ла. ше се процеђује па је лакше и чишћење друма.

Мање је и блата и прашине па је за саобраћај удобније и мање стаје чишћење и дотеривање.

Уштеђује се губитак на смрвљеној камењу који се јавља при делимичном попуњавању.

Боља је веза између старог и новог слоја но

| што се може постића по првом начину.

Друм се боље држи при лошем времену па чак и при наступању југовине и на кречном земљишту.

Рад. се врши рационалније кад се ради у велико него кад се ради на парче, кад се друм крпи.

Трошкови око повременог одржавања— чишћења и дотеривања мањи су јер је потребан мањи број путура.

Противници овог начина рада између многих примедаба, које нису основане, износе и две примедбе теоријски тачне на којима ћемо се зауставити.

Прва је главна примедба ова. Друмови се свуда не абају подједнако јер абање зависи не само од величине саобраћаја но и тврдоће материјапа од ког је горњи строј. Па и допуштена граница за минималну дебљину горњег строја зависи од оба поменута фактора. Код тврдог камена могли бисмо чекати да се оједе друм чак толико да преостане још дебљина свега око 5 см; а код меког материјала можца нам треба и свих 10 см. дебљине, да се под теретом друм не провали. Сад може наступити случај да извесни друмови у мрежи с почетка немају велику дебљину горњег строја и да се ојгду преко допуштене границе пре но што дође ред на њих да се попуне, Ако би сето претпоставило на целој мрежи, онда би зкачило да би требало сву мрежу одједном попуњавати, што је немогућно

Друга је примедба ова; Има друмова, чији се горњи строј врло споро оједа. Па како се не рентира попуњавање пре но што се друм оједе бар за дебљину новог слоја; то ће код тих друмова проћи много времена док не дође рацаонално обнављање. За све то време треба друм одржавати у исправном стању простим чишћењем.