Српски технички лист

— 399 —

Шупље цигље од бетона. У Сједињен. С.-Амер. држ., употребљују се за зидање цигље од бетона, чија дужина износи између 20 и 72 сантиметра. Лице им је или бетонско обично, или се удеси да подржава тесан камен. Грађевине се не малтеришу. Често се лицу бетонске цигље додаје боја или земљана или од каменог праха, те се добијају врло лепе нијансе. Шупљине у цигљама дају добру изолацију и чине да се зидови брзо и суше. Данас има тамо око 6000 фабрика за ту врсту цигаља и ако су их тек пре пет. година почели фабриковати. И у Немачкој су на неколико места почели израду таквих цигаља. У Најштату на Орли саграђено је већ неколико кућа од такве цигље. У Потсдаму саграђена је тако пре неколико година једна барутана. Али су сви ти блокови бетонски с лица били глатки то је ишло на уштрб естетичкој страни грађевине, јер се није могао имитовати ни тесаник нити други који грађевински материјал. Сад израђује фирма Нешкјећ Нашђе 5. т. ђ. Н. у Уедда машински профилиране шупље цигље од бетона.

Ј

Интернационална изложба примењеног електрицитета биће приређбзна у току идуће 1908. год. у Марсељу.

Ова изложба има двојак циљ. Прво, да изнесе пред публику практички сређену целокупну примену електрицитета у свима гранама човечије радиности, и

друго, да се овим упознавањем повећа примена електрицитета т. ј. појача сама електрична индустрија.

Изложба ће бити подељена у следеће главне групе:

1. Преношење и подела електричне енергије.

2. Примена електричне. снаге у индустрији и

опште. 3. Употребе електрицитета у домаћој индустрији. 4. Примене електрицитета у кућевним потребама. 5. Јавно и приватно осветлење. 6. Грејање и ветрење. 7. Употреба код дизалица и других алатљика. 8. Употреба ;/ рударству. 9. Електричне железнице и друга транспортна срества.

10. Примена електрицитета у привреди.

11. Примена за ратне цељи и марину.

12. Електохемија и електрометрија.

13. Телеграфија и Телефонија.

14. Медецински електрицитет.

15. Инструменти за мерење и контролисање.

16. Сирови и други материјали, који су примењени у електричној индустрији.

Те. Електротехничка научна излагања.

На овој изложби неће постојати група за произвођење електрицитета, али ће ипак бити изложени планови, фотографије и модели од машина и построја које производе електрицитет.

На изложби ће се производити струје, — за снабдевање и кретање изложених апарата и машина, — у облику једносмислена и наизменична под најразличнијим напонима.

Општина града Марсеља ставила је на расположење изложбеном одбору парк од 25 ћ,а површине на Копа Ро ди Ргадо, на коме је 1906. год. била колонијална изложба. |

Ова изложба отвориће се на Ускос 19. Априпа 1908. а затвориће се 31. Октобра исте год. | Изложбом ће руководити два генерална комесара од стране председника француске републике. Поред ова два главна комесара одређен је један одбор са председником општине марсељске на челу.

За предходне радове око уређења изложбе требаће један фонд од 600 000 !у. Половину ове суме дају велико индустријалци, а другу половину варош Марсељ марсељска трговачка комора и округ Коћпе.

Пријаве за учешће на изложби подносе се до краја ове године главном комесару у Марсељ или секретаријату у Париз. Дефинитивни списак излагача биће закључен 1. Фебругра 1908. г. Предмети спремљени за изложбу морају бити у Марсељу између ! Марта и 15. Априла идуће год. д

ђ о дод зе. з2 : ва ц• 5 ара о Ое Ета. ба 5 х | 2о 5 КИНЕ ЕНЕН и с сз О БЕБЕ . о ДЕ Еомо- осоосоз~ом 5 = оо о ос о Фоо. <т 2 с ~ о зао = о С == = со зоча Ре с та = - => = 5 = ои а 20 697 Бо „ит « а О б “= а », . • . . . 5 Е а а и пе лидер с ~ са = Ф И аЦЕ ои = . = Бре : = Е : ~ А - ои у = а – ПА ЕЦ ВБ Е => на 8ВЕагОољинав мине а с5 о В вам а Е Ф с с “о жосо=одоосоские х газ зозмсбедзаке су ар =о=– о о = отоке ос «с На а а а а св: Е ~ за СУ И а == не |: по: = пр. Озе Фр 54 65 57 веш 26 · Е пен а НЕ њу А 57. Бе око = а -: = 2 Бе ан а ба . ~ сз 5 ЕУ 5 о == ор и и а. од љ-офо хм а Гое 55 О БРЕ о ба Е ПАН а Фа а Бр о са Дора 5 с 8 ИН А о | = раке вз о дама бе БЕннНн ЊЕ АЕ Па а ње Ба ОН ен (505 :ж: 822: = > 82558

Подморску кабзови Данас има око 400 000 километара подморских каблова положених у океанима и морима. Њихова вредност износи око 1900 милиона марака. у шта је рачуната и цена израде и трошкови око полагања, што на километар износи око 2500 марака. Око 50 лађа из дана у дан имају посла око контролисања и евентуалне оправке тих каблова,

Ј.