Српски технички лист
=
на интересе саобраћаја, санитетске и грађевинске полиције и своје финансијске снаге.
С обзиром на толгке добре стране овог трећег нсчина извршења, Стручни Одбор је и препоручио тај начин као најбољи и најкориснији за канализацију Београда.
Што се тиче питања о набавци градива, Стручни Одбор је дао мишљење: да отиштина треба у сваком случају да задржи право да сама набавља потребно градиво, па ма који начин извршења да буде усвојен, јер се на набавци градива не сме штедити; а ако би се набавка уступила предузимачу, који буде канале градио, несумњиво би се добило градиво лотије каквоће.
Овим мислима Стручног Одбора ми не
бисмо имали шта да додамо ни одузмемо. |
Издавању послова путем генералног пргдузимача или по великим деоницама ми емо били противни и код грађења железнице из сличних разлога, које смо прошле године изнели у нашем листу, пре него што нам је овај реферат Стручног Одбора био познат.
И најновија искуства при извршењу канализација показала су да је не само рационално да послодавац сам набавља материјал, већ и полагање цеви да врши у сопственеј режији.
У извештају у канализацији Елберфелда, који је пре кратког времена публикован потврђује, се да сеиу Елберфелду показао као врло добар систем: да цеви не полаже у опште предузимач већ сопствени општински раденици. Дужина цеви које су општински раденици положили изнела је 180 000 мет, и показала се уштеда од 250 000 мрака на самом полагању, кад се упореди са ценама, које су раније плаћане предузимачу, ма да је полагање у режији извршено са много више брижљивости и пажње
Али и поред тога што је Одбор општине београдске по предлогу Стручног Одбора донео у први мах одлуку: да извршењем канализације Рао и набавком потребног градива руководи општина преко својих органа, а на начин, који за поједину врсту послова буде најбоље одговарао природи самог посла и општинским интересима, ипак се од тога одустало, и тај исти Одбор одобрио је лицитације, којим се предузимачима уступају сви радови заједно са набавком градива.
Какву је пак канализацију Београд добио и био у изгледу да добије о томе ћемо разговарати у коме од идућих бројева.
Душан Божић
0 реформи наше железничке тарифе,
(Наставак)
7. Мађарска и Аустрија
а) Мађарска. До године 1888. Мађарска је била држава у којој се сразмерно понајмање путовало железницом. Приход од путника није износио ни 1 од целокупног бруто прихода, који је износио 16 000 д. по километру. Међутим путнички промет под обичним приликама треба да донесе близу 1/. целокупног прихода.
Под Министром Борошем у години 1889. извршена је коренита реформа путничке тарифе и од то доба порастао је огромно и путнички промет.
Мађарски државници имали су пред очима циљ, не само да се реформом тарифа економски подигне земља, да се народу даде могућности, да се што више и рационалније служи железницом; но да се поред тога постигне и политички успех: да се што лакше уједно стапа она мешавина народа, која је тако калеидоскопска као мало у којој европској држави сем Русије; а у исти мах да се од главне мабарске вароши Будим-Пеште створи моћан трговински центар, који
ће са економског гледишта дати превласт Мађарској народности или оних, који се радо признију за Мабаре; и да на тај начин добију моћну полугу за помађаривање словенских племена, која чине већи део насеља Мађарске. јер рачунају, да живљи путнички промет и непосреднији додир, морају потпомоћи учење мађарског језика а преко тога и шовинистичке тежње Мађара.
Према томе је и састављен програм за реформу тарифа и усвојена су ова три главна принципа :
1) Да се усвоји тарифа „по зонама.«
2) Да буде што лакши промет на врло кратким и великим даљинама и
3) Да се у опште путничка тарифа спусти у јакој размери.
Тарифа је подељена у два гпавна дела: тарифа за далека путовања и тарифа за најближу околину. Сама тарифа за далека путовања састављена је из две групе цена: Цена за брзовозе и цена за путничке возове. Брзовозна тарифа за 1 и Ш путничку класу виша је за 20%/,