Српски технички лист

— 101 —

а за. ПИ класу за 25%/, од тарифа за обичне возове. Али 1890 године морапи су већ да избаце ||| путничку класу из брзих возова; јер возни материјал није био довољан га одговори повећаној потреби брзовозног путничког саобраћаја; | класа била је препуна. Најзад, да. би Будим-Пешта постала заиста трговински центар не само целе Мађарске но и Балканских држава, задржата је специјална тарифа између БудимПеште и 37 станице, са ванредно ниском ценом вожње, која је још пре реформе била усвојена.

Све остале специјалне па и тарифе за претплату укинуте су.

Прва тарифа, тарифа за локални промет овако је удешена. Она се примењује за кратка пуговања на свакој станици као и у околини великих вароши. За њих има две зоне засебне. У прву зону долази прва најближа железничка станица и све постаје пред њом н иза ње до друге железничке станице, рачунајући од места где се билета издаје. Друга зона захвата другу станицу и све постаје иза ње до треће ст:нице. Али ове. билете вреде само за путничке возове.

Цене су према старим оборене за 55%/, до 68%/. Овакво велику редукцију за промет са најближом око“ лином изазвала је потреба. Јер док је по Француској, Немачкој и Аустрији просечна даљина путовања између 30 и 35 км. дотле је, пре реформе мабарске тарифе, у Мађарској просечна даљина износила 61 км.

дакле је локапни промет био необично мали

Тарифа за далека путовања састављена је по зонама. Зона има 14 и распоређене су као што ће се видети из таблице. Прва зона захвата даљину од 25 км, око станице из које се даје билета, друге две захтевају још по 15 км; ХИ и ХИП! зона имају по 25 км. а ХЛУ се простире до границе државе.

Услед оваквог распореда зона сасвим је природно, да се појавиле велике аномалије. Ове су аномалије поправљене тиме, што су зоне довели до од. ређених станица, како се не би за маленкост доплаћивало или због мале разлике у даљини плаћала

много нижа цена. Ове измене публика не осећа, јер јеу оптте цена путовања ниска.

Зоне се прекидају у Пешти и у Загребу. Зато има врло много места, у која се преко Пеште много јевтиније доспе, но директним путем.

Од 225 км. на даље цена је стална. па ма копика била даљина. До 225 км. цене су готово исте као и на белгијским пругама, само што су прелази нагли а не поступни као у Белгији.

Цене које су означене у следећој таблнци вреде само за путника, а за пртљаг мора да се плаћа, јер нема као код других железница слободног пртљага. И у том је погледу учињена велика олакшица, јер су за путничке пртљаге створене опет зонеи то само три,

До 50 кг. тежак пртљаг плаћа за [ зону која траје 50 км. 25 крајцара; за другу зону по 100 км. даљине 50 крајцара; а нреко 100 км. даљина за 1] зону 100 км. за пртљаг од 100 кг. плаћа се два пута

више а преко 100 кг. четири пута толико колико за 50 кг. Таблица цена:

Брзе возови | Путнич. возови Крајцара: по т Е кл. | кл. | кл.

Ш КЛ.

П

КЛ.

1

КЛ.

Прва станица 30. 15) 10 Друга | 401. 2281 15

зона до 25 кмл 60) 50) 30, 50! 40! 25 „ 26, 40 „ | 120 | 100 | 60100 80! 50 А Рито5 “| 18077150 | "90 | 150 | 190 | 75 »„“ 56 „ 70, | 240 | 200 | 120 |200 | 160 | 100 Маг 85 „+ |-300 1250. | 150 250. 2001 125 „ 86, 100, | 360 |300 | 180 |300 | 240 | 150 „ 101 „„ 115" „ | 4207 350 | 210 350 | 280 | 175 „ 116 „ 130 ,„ | 480 | 400 |240 | 400 | 320 | 200 131 „, 145 „ | 540 |450 |270 | 450 | 360 | 225

зогао ОИ =.

10. _,„, 146 ,, 160 ,, | 590 | 500 |300 |500 | 400 | 250 7 у ОД 757 "16507 5507:330 1550: 440.) 275 12. _„ 176 „ 200 , | 710 | 600 |360 | 600 | 460 | 300 13. „ 201 ,, 225 ,, | 840 | 650 |420 | 700 |530 | 350 14. _,„ 226 и даље 960 |700 |480 | 800 | 580 | 400

ПОСЕБНИУСЛОВИ

полагање 12000 м. гвоздених ливених цеви од 450 мм. унутарњег пречника.

Члан 6. Полагање цеви п делова.

Спуштање цеви у ров мора се извршити са највећом пажњом.

Цеви се морају полагати тако, да наглавци дођу напред (т.ј. у правцу Беле Воде—Београд.)

Цеви морају целом својом дужином лежати на здравој земљи, а где ово није могуће, онда на песку. Ужи крај цеви, мора се центрично увући у наглавак

претходне цеви, при чему ће се пазити, да вод добије праву линију — односно правилну кривину.

Пре спуштања у ров, мора се свака цев брижљиво очистити са нарочитом четком.

При престанку рада, морају се отворени крајеви цеви брижљиво запушити.

Ова спајања и заптивања цеви, морају се брижљиво извести само са стручним мајсторима.

Заптивни и спојни материјал, мора бити прве