Српски технички лист

— 183 —

Тад Удружења Српских Инжењера и Лрхштекша

(наставак)

УГмесни скуп

одржан на дан 18. фебруара 1908. године.

Дневни ред: 1. Избор једног члана у оцењивачки суд за израду програма, по коме се имају израдити скице за израду зграде за Самосталну Монополску Управу. — 2) Писмо друштва „Овчар—Каблар“ о избору два инжењера у оцењивачки суд за преглед радова на хидроелектричној инсталацији у ОвчарскоКабларској Клисури.

Присутни: К. Савић, Д. Матић, Д. Божић, М. К. Поповић, К. Д. Пешика, Д. Мирковић, Ђ. Златковић, В. М. Поповић, М. Смиљанић, В. Павловић К. Букавац, Д. Маслаћ, М. Јовановић, П. Димићи (С. Радојковић, Председавао потпредседник К. Савић, бележио секретар Мил. С. Јовановић —

П. председник Савић отвара скуп и даје реч госп. Д. Маслаћу.

Д. Масла ћ вели да је ово први случај да се при изради планова за јавне грађевине пошло правилним путем, — путем који даје највише јемства да се дође до што бољег плана за вепике јавне грађевине. Поред тога за сваку је похвалу поступак Управе Државних Монопола, што је се обратила на три најмеродавнија тела за ова питања — Технички Факултет, Инжењеоско Архитектонско Удружење и Министарство Грађевина. Стога треба да гледамо, да преставника Инжењерско — Архитектонског Удружења бирамо само између чланова Удружења и да се потрудимо да избор падне на онога који ће најдостојније преставити наше Удружење. —

П. председник Савић мисли да би најбоље било, да се саме архитекте мећу собом споразумеју и кандидују 3 члана, а да цео скуп између те тројице изабере једног.

Ђ. Златковић предлаже да се бирају два члана, како би у случају осуства првог члана могао одмах други да га замени.

М. јовановић мисли да се не истичу кандидати, него да сваки спободно гласа за кога хоће, и да се сматра да је изабран онај који добије највећи број гласова а први до њега по броју гласова да буде његсв заменик.

Д. Маслаћ мисли да за ову припику нису подесне млађе архитекте и да при избору треба исљаћи кога од нај јачих архитекта, који је. својим већим и знатлијим ;адовима стекао лепо име.

ј. Стефановић истиче г' П. Поповића као најподеснијег кандидата за овај случај.

Д. Маслаћ вели да би г. Поповић заиста био један од најбољих кандидата, апи је вели, незгода што

је сајт. Поповићувећ изразио“да“се избора неби могао примити.

Најзад"скуп решавада се бирају два члана и то сваки посебицети Рдарархитекте > измућу себе истакну кандидате, но' који за скуп неће бити обавезни, —

После свога договора/архитекте истичу као своје кандидате г. г. П. Поповића г М. Антоновића, а по свршеном гласању добили су: =

г. Поповић 15 гласова.

г. М. Антоновић 2 гласа.

Де Иако ла Јо лао

Према овоме за првог члана изабран је гл3П. Поповић архитека Министарства Грађевина.

При гласању за другог члана добили су:

г. Д Маслаћ 9. гласова.

г. М. Антоновић 6.

г, Ј. Буковац 1. глас, и према томе за другог члана изабран јег. Д. Маслаћ архитекта Министарства Грађевина.

За овим се пре'"ло на другу тачку дневног реда. П. председник Савић чита писмо друштва „Овчар-Каблар.

Д. Мирковић примећује да се избор вечерас не може извршити пошто друштво својим другим писмом пита за величину трошкова око експертизе, те изгледа да ће од величине тих трошкова зависити да ли ће у опште и бити тога суда.

П. председник Савић мисли, да скуп може одредити чланове за тај суд, ал само да управа дотичну господу не позива све дотле док са друштвом "не у танча ствар око трошкова.

М. Турудић мисли, да је примедба г. Мирковића сасвим умесна, и то тим пре што је цела та ствар између друштва и предузимачке фирме [155 п. Котр, изнета пред суд, па би незгодно било сада се уплетати у ту ствар, пошто ће можда и сам суд одредити стручну комисију. Поред тога чује се да је и Министар Народне Привредг одредио комисију, која ће да прегледа у касвом се стању налази друштво.

Матић износи хронолошки развитак радова у Овчарско-Кабларској Клисури. Вели да је друштво, обилазећи српске инжењере, и за прве предходне послове око снимања и прикупљања података за пројекат узело стране инжењере који су сасвим непогпуно, са недовољно кота снимали ситуацију места, а за кратко вргме, док су се они бавили тамо, нису ни могли прикупити ни најпотребније податке за израду пројекта, као што, су природа земљишта количина водеи поједина водостања у реци.

И израда проје«та дата је странцима, који су израдили један врло неодређен пројекат, тако да је би-