Српски технички лист

— 186 —

апарате за извршење. Само ради оријентације потребне су ми триангулационе тачке, иначе се има радити са дугачким полигоним влацима. Ово ће бити велика добит за веће вароши које су регулисане и врте премер.

Д. Андоновић — Жао ме је што ме г. Ра: дојковић нија схватио. Није реч о премеру вароши, већ о земаљској триангулацији, то треба двојити. Ја сам тврдио и понављам да је добро да на сваких 5Ккт површине има по једна триангулац, тачкх 1, 11 или |]! реда и да те« тако потпуна мрежа може да служи за детаљан премер. Према површини Орбије код нас треба да буде 9500 тачака а одређено је свега 950, дакле 10 пута мање. У пруском Гапдезашпаћие одређено је да једна тачка кошта око 50 марака, значи да смо ми и према утрошеној суми требали да добијемо 10 пута виле тачака.

с. Радојковић, — Нетачно је тврђење да се тражи на 5Кша по једна тачка. Показује на једну триангулацију из Гапдевашпаћтше где је одстојање тачака 5 — бКт.

Д. Андоновић, — Па баш из истог плана мс“ же се израчунати да једна тачка долази на Бу-- 6 ет, С. Радојковић — Ја сам на тим пословима

радио, а г. Андоновић је могао и по нешто погрешно прочитати, Г

Дд Андоновић — Хоћете пи да верујете професору Јордаву, који на стр. 825 свога дела Напађцећ а. Ееттеззипозкипје каже изрично да на 5 ке треба да дође по једна тачка |, 1] или 1 реда. Према томе ја нисам ништа нетачам казао већ само цитирао Јордана, кога је г. Радсјковић навео као највећег геодету.

Председник — Господо, ја мислим да нема никаква разлога говорити сувише жучно о једној ствари, о којој се може мирно дискутовата.

С. Бошкооић— Сваки посао предузима се са извесним циљем. Наша је држава сиромашна и сматра да је луксуз узимати на сваких 5Кша по једну тачку ако за то нема потребе. Г. Андоновић наводи колико у Немачкој кошта једна тачка која долази на 5: па тако јефтино мора да буде, али ако би се узеле у рачун само нпр. првокласне тачке у Немачкој видело би се да коштају несравњено скупље. И тоније мрежа ређа, морају поједине тачке коштати скупље, али смо ми баш свели коштање не минимум тиме, што смо једновремено одређивали све три врсте трангула. ционих тачака.

К. Савић, — Спор око коштања нема смисла Ја пре свега не видим повода да будемо незадовољни досадањим радом на државној триангулацији. Коштаће нас разуме се више од 50 марака једна тачка али не вилим да ће нас коштати 10 пута више као што је тврдио г. Андоновић. Досадање суме утрошене су поред триангулације на један део топографског снимања, прецизни нивелман и т. д. Благодарећи приликама ми у Србији можемо проћи са много мање тачака него

у другом каквом терену. Осим тога цена од 50 марака не може се апсолутно узети као норма за све прилике, јер има страних триангулација које су коштале по 100, 200 и више марака од једне одређене тачке. Главна. је ствар да ми већ имамо једну триангулацију, чијим резултатима можемо бити задовољни, па макар коштање било и мало веће. Ми треба да смо благодарни љу-

дима који су допринели да Србија данас има свршену

триангулацију, а сваки спор без детаљних података,

који ће се тек временом добити данас је потпуно из-

лишан.

· С. Радојковић, — ја сам навео да ћемо се

о томе разговарати приликом другог једног предавања. С тога се више нећу упуштати у дебату.

Д. Андоновић. — Г. Савић нарочито наглашава да ми треба да будемо задовољни постигнутим

резултатима. Кад се зна да је Шрајбер даосвоју методу мерења углова још 1879. год. онда су они који

су управљали извођењем триангулације требали упо--

требити ту методу место гирусне, јер је она за триангулацију | реда нарочито економна и много прецизнија као што је предавач и сам напоменуо. Кад се још узму у рачун идеалне прилике за триангулацију у Србији ја онда налазим да је главни узрок великом коштању у недовољној спреми оних који су радом руководили. Ја исти случај десетоструког коштања видим и код триангулације Београда, где је потрошено

„89 000 динара, а резултата ипак није било.

'". Бошковић. — После таквих изјава ја нећу

вишз да одговарам и да учествујем даљој дебати. у

К. Савић, = Ми немамо никаквих доказа да

ће ова триангулација коштати 10 пута више. Осим тога, нема сумње, да онај који по други пут ради један по-

сао израдиће га увек боље кего први пут. У свакоме

раду а у техничким пословима понајпре има понешто што није урађено као што би требало, али само по томе судити да је ту крива неспрема, такви су закључци и сувише неправедни. Исто тако се не сме бгз разлога осуђивати што је употребљена једна метода а не друга, кад се та метода употребљава и данас у многим државама а и код нас је дала одличне резултате. ја жалим што се г. Андоновић није могао уздржати од изрицања неосноване осуде.

Ж. Ћирић. — Г. Андоновић би нас обавезао кад би нам казао какви су моменти били кад је г. М. Андоновић добио премеравање Несвог Селишта а општини није предао погођене планове.

Председник, — ја не могу да дозволим да се дебатује о личним стварима. С тога закључујем ову седницу.

Д. Андоновић, (Члановима и гостима који излазе). Реч је пала, ја морам да одговорим: проф. М. Андоновић предао је погођене планове и има зато реверс.

Састанак закључен у 12 часова пре подне.

Председник Н. Манојловић

за пословођу

Д. Божић