Српски технички лист

— 185 — е

"Председник Н. Манојловић, отвара скуп у 91, часова пре подне изјављујући да се овај скуп може отржати са онолико чланова колико је дошло, пошто одложен. Предлаже скупу да се за нове редовне чланове Удружења приме: г. г. Сава Радојковић инжењер, Стеван Бошковић инжењ. техн. потпуковник, Видосав Туцовић инж. Миливоје Матић инжењер, Ђорђе Грујић инжењер, Драг. Димић п. архитекта и Р. Ђаковић п. инжењер. Скуп усваја

је први пут

предлог. | Председник, прелазећи на дневни ред позива г. О. Радојковића да прочита своје предавање. С. Радојковић, своје 1 предавање:

„О тријангулацији 1. | и 1 реда“

чита

Председник, отварајући дискусију о предавању пита жели ли ко од господе да узме реч и говори о стварима изнетим у предавању»

Драг. Андоновић — Ми треба да будемо г. Радојковићу за податке које и о. тријангулацији извршеној

је у своме код нас у Србији. Али поред похвале за српску триангу-

захвални предавању изнео

лацију предавач нам није изнео податке и о томе колико је свега триангулационих тачака одређено и шта кошта једна тачка. Ми видимо да се сваке године у буџет уноси извесна сума и да је до сад утрошено око 500 000 динара, с тога молим г. Радојковића да' нас упозна и са тим податцима.

С. Радојковић — О резултату коштања триангулације у Србији задржао је право г. С. Бошсовић да изнесе податке у једном засебном предавању и ја нисам овлашћен да о томе говорим. Мени је главно било да саопштим како су послови триангулације изведени у појединим државама у Европи и мило ми је што шене триангулације ми сту у Европи.

могу да саопштим, да у погледу тачности изврстојимо на четвртом ме-

С. Бошковић — Колико је триангулација у Србији до сада коштала то ће се саопштити, пошто постоје тачни податци. Пре свега не кошта пола милијона него мање, ма ла су Аустријанци тражили 2500 000 дин. за тај посао. Што се тиче коштања рада У бироу ни оно није велико према персоналу којим ми располажемо. Наш прави циљ је био да дођемо до тачних топографских карата неопходно потребних војсци и не пуштамо се у научна целидлачења нпр. да рачунамо координате са 99 децимала. топографски премер који је савршен и тачан као и пруски. Нама је триангулација била потребна за практичне цељи а да ли ће моћи послужити и за научне цељи то ће показати резултати који ће се доцније објавити. Србија је мала земља, не располаже таквим снагама као друге државе али опет се је Министарство Војно највише побринуло за неговање ове науке. Сваке године шаље Министарство Војно по 2 — 3 питомца на страну ради усавршавања и резул-

Ми имамо

тако колосални као што може рецимо Немачка да да али су ипак задовољавајући.

Д. Андоновић — г. Бошковић наглашава практичне циљеве, који су требали да се постигну нашом триангулацијом, па за то сам ја баш и рад да дознам шта је коштала триангулација и колико је тачака свега одређено,

С. Бошковић — Утрошено је до сада око 300 000 динара. Рађена је триангулација 1, 1 и Ш реда, прецизни нивелман и јадан део топографског снимањаУкупни број одређених тачака износи око 950. Не треба сметати са ума да је наша триангулација изведена по систему мреже, која даје много прецизније резултате од ланчане триангулације и мора да кошта скупље. |

Д. Андоновић — Ствар је баш у томе што Пруски Бенералштаб на сваки : Ки површине одређује по једну тачку [, П или трећег реда. Србије износи 48700КТ3. 9500 тачака.

С. Бошковић — Немци имају други терен а ми други. Густина наше мреже рађена је с тенденцијом кују сам мало час споменуо. Тачке 1, П и Ш класе имају практичан, чисто војнички циљ, али су одређене тако да доцније могу задовољити и потребе за

Како површина она би требала да има око

детаљан премер. Кажимо да је мрежа завршена тачка ма 11 реда, њу треба развити. Ово што ми имамо потпуно је довољно за извођење тачног топографског премера у размери 1:25000 са позлачењем изохипса оц 5—5м. у равнијем и од 10—10 мет. у таласастом терену. Ми смо већ у три године тако радили и задовољни смо резултатом. Наше секције захватају трапезе од !0 минута географске дужине и 6 минута ширине, имају по 3 тријангулационе тачке и места за развијање топографске — графичке мреже, и то је довољно. Осим тога ми смо једина држава која је од једном изводила све три тријангулације. (Обично се ради триангулација 1 реда за себе па за тим Џи Ш реда опет за себе. Ми се међутим нисмо враћали, С. Радојковић — Оно што пише у правилницима немачким није апсолутно тачно. Од тога се одступа у последње време. Нпр. Кол је присталица што мање тригонометриских тачака а што више влакова. Ко се буде везивао само за књиге не може бати довољно информисан о напретцима науке. Ми можемо сад развити мрежу ТУ реда, која ће знатно да редукује коштање једне тачке. Друкчије се ради у равном терену а друкчије у купираном. Густа мрежа не води циљу. Одлични геодета Лоц, који је премеравао Елберфелд и Бармен одустао је чак и у варошким триангулацијама од честих тачака Сада се иде дужим полигоним влацима. Лоц каже: ми хоћемо да меримо полигоне влаке који ће служити место тригонометриских влакова а не кратке улице. Главни противник тачности је мерење дужина, и ту грешку ја желим да избацим. Није тешко доћи на ту идеју

тат рада после 10 година показао је успехе, који нису | никоме ко познаје посао, само треба конструисати